081 - STUDENI 2021.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29. novembar 2021.

Neobicna spirala kod LL Pegazi

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble, HLA; Obrada & Copyright: Jonathan Lodge

Kredit za sliku & licenca:: ESA,
>Rosetta spacecraft, NAVCAM; Additional Processing: Stuart Atkinson

Objasnjenje slike: Ova visoka litica se ne nalazi na planeti, ni na Mesecu, vec na kometi. Otkriveno je da je deo tamnog jezgra komete Curjumov-Gerasimenko (CG) od strane Rozete, robotske svemirske letelice koju je lansirala ESA i koja se sastala sa kometom koja kruzi oko Sunca 2014. Liticu je snimila Rozeta 2014. godine. Iako je visoka oko jednog kilometra, niska povrsinska gravitacija komete CG bi verovatno ucinila da je to pristupacan uspon - pa cak i skok sa litice moze da se prezivi. U podnozju litice je relativno glatak teren prosaran kamenim gromadama precnika cak 20 metara. Podaci iz Rozete ukazuju da led u kometi CG ima znacajno drugaciju frakciju deuterijuma - i otuda verovatno drugacije poreklo - od vode u Zemljinim okeanima. Rozeta je zavrsila svoju misiju kontrolisanim udarom na kometu CG 2016. godine. Kometa CG je upravo zavrsila jos jedno priblizavanje Zemlji i ostaje vidljiva kroz mali teleskop.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. novembar 2021.

Mesje 101

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, CFHT, NOAO;


Zahvaljujemo se - K.Kuntz (GSFC), F.Bresolin (U.Hawaii), J.Trauger (JPL), J.Mould (NOAO), Y.-H.Chu (U. Illinois)

Objasnjenje slike: Velika, lepa spiralna galaksija M101 je jedna od poslednjih zabeleski cuvenog kataloga Carlsa Mesijea. Ova galaksija ima velicinu od oko 170.000 svetlosnih godina, skoro je dvostruko veca od naseg Mlecnog puta. M101 je bila jedna od tipicnih spiralnih maglina, koje su posmatrane sa lord Roseovim velikim teleskopom 19. veka - Levijatan sa Parsonstauna. M101 deli teleskopsko vidno polje sa prednjim spicastim zvezdama u Mlecnom putu i udaljenim pozadinskim galaksijama. Boje zvezda u Mlecnom putu se nalaze i u zvezdanom svetlu velikog ostrvskog univerzuma. U njegovom centru dominira svetlost hladnih, zuckastih zvezda. Na spiralnim kracima svetlucaju plave boje vrelih, mladih zvezda, pomesanih sa neprovidnim prasnjavim trakama i crvenkastim oblastima gde se radjaju zvezde. M101 je poznata i kao galaksija Vatreni tocak i nalazi se oko 25 miliona svetlosnih godina udaljena unutar granica severnog sazvezdja Ursa Major.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. novembar 2021.

Veliki refraktor i pomracenje Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: Laurie Hatch

Objasnjenje slike: Kisni oblaci su prosli i kupola Velikog refraktora Lik opservatorije od 36 inca je otvorena 19. novembra. Istorijski teleskop je bio usmeren ka delimicno pomracenom Mesecu. Osvetljeni prigusenim crvenim osvetljenjem da bi se sacuvao nocni vid astronoma, kontrole teleskopa, koordinatni tockici i cev refraktora duga 57 stopa snimljeni su na ovoj slici visokog dinamickog opsega. Vidljiv iza proreza kupole, postajuci svetliji nakon faze skoro potpunog pomracenja, lunarni disk je stvorio sarenu koronu kroz dugotrajne oblake. Sa otvorene kupole, pogled na vedro nebo iznad ukljucuje zvezdano jato Plejada na oko 5 stepeni od Meseceve i Zemljine senke.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. novembar 2021.

Na ivici senke

Kredit za sliku & autorska prava: Jean-Francois Gout

Objasnjenje slike: U obliku konusa koji se suzava u svemiru, Zemljina tamna centralna senka ili umbra ima kruzni poprecni presek. Tokom pomracenja Meseca 18./19. novembra, deo Meseca je ostao tik izvan senke. Uzastopne slike u ovoj kompoziciji od 5 slika iz tog skoro totalnog pomracenja Meseca su snimljene u periodu od oko 1,5 sata. Serija je poravnata tako da prati deo kruznog luka poprecnog preseka, sa centralnom slikom pri maksimalnom pomracenju. Prikazuje svetao, tanak deo lunarnog diska koji je jos uvek iza zakrivljene ivice senke. Naravno, cak i unutar senke, meseceva povrsina nije potpuno tamna, odrazavajuci crvenkaste nijanse filtrirane sunceve svetlosti koje je Zemljina atmosfera rasprsila u senku.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. novembar 2021.

Plejade: zvezdano jato sedam sestara

Kredit za sliku & autorska prava: Damien Cannane

Objasnjenje slike: Da li ste nekada videli Plejade? Sigurno vam nisu izgledale tako prasnjavo. Svetle zvezde Plejada su najpoznatije zvezdano jato na nebu. One mogu da se vide bez dvogleda cak i u sred svetlosno zagadjenog grada. Kod dugo eksponirane fotografije na tamnom mestu, jasno vidljivo se pojavljuju oblaci prasine, koji se nalaze oko Plejada. Ova slika je napravljena sa dugotrajnom ekspozicijom i pokazuje nebesku oblast koja ima velicinu od mnogih precnika punog Meseca. Plejade su poznate i kao M45 ili "sedam sestara". One su oko 400 svetlosnih godina udaljene u sazvezdju Bika (Taurus). Poznata legenda kaze da je jedna od svetlih zvezda pobledela od kada je jato dobilo ime i samo su jos sest zvezda vidljive golim okom. Pravi broj zvezda u Plejadama moze da bude manje ili vise od sedam, on zavisi od tame nebeske okoline i od dobrog vida posmatraca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. novembar 2021.

Sunce u rentgenskom svetlu sa NuSTAR teleskopa

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, NuSTAR, SDO

Objasnjenje slike: Zasto su oblasti iznad suncevih pega tako vruce? Same sunceve pege su malo hladnije od okolne solarne povrsine, jer magnetna polja koja ih stvaraju smanjuju konvektivno zagrevanje. Stoga je neobicno da oblasti mnogo vise u Suncevoj koroni - mogu da budu stotine puta topliji. Da bi pomogla u pronalazenju uzroka, NASA je programirala satelit Nuclear Spectroscopic Telescope Array (NuSTAR) u orbiti Zemlje da usmeri svoj veoma osetljiv rendgenski teleskop ka Suncu. Ovde je predstavljeno Sunce u ultravioletnom svetlu, prikazano crvenom nijansom kako je snimila Orbitalna Opservatorija za Solarnu Dinamiku (SDO). Prekriveno u laznoj zelenoj i plavoj boji je emisija iznad suncevih pega koje je detektovao NuSTAR u razlicitim opsezima visokoenergetskih rendgenskih zraka, naglasavajuci oblasti sa ekstremno visokim temperaturama. Naznake o mehanizmima zagrevanja atmosfere Sunca dolaze iz NuSTAR slika poput ove i bacaju svetlo na solarne nanobaklje i mikrobaklje kao kratke eksplozije energije koje mogu da pokrenu neobicno zagrevanje.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. novembar 2021.

Pomracenje Meseca iznad nebodera

Kredit za sliku & autorska prava: Yuri Beletsky (Carnegie Las Campanas Observatory, TWAN)

Objasnjenje slike: Zasto je Mesec na vrhu ove zgrade? Za to je odgovorno dobro planiranje. Astrofotografu je bilo potrebno pazljivo planiranje - ukljucujuci i pronalazenje tacnog mesta gde da postavi kameru i kada da napravi snimak - da stvori ovu upecatljivu superpoziciju. Slika je napravljena u ranim jutarnjim satima 19. novembra, blizu vrhunca delimicnog pomracenja Meseca koje se desavalo dok je Mesec prolazio kroz Zemljinu senku. U to vreme, skoro ceo Mesec -- 99,1 % njegove povrsine -- je bio u najtamnijem delu Zemljine senke. Neboder je zgrada Gran Torre Santiago u Cileu, najvisa zgrada u Juznoj Americi. Iako je citavo pomracenje trajalo impresivnih sest sati, ova slika je morala da bude snimljena u roku od samo nekoliko sekundi da bi izgledalo kao da je Mesec na zgradi, jer je Zemljina rotacija ubrzo pomerila zgradu iz ugla kamere. Sledece pomracenje će biti totalno pomracenje Sunca 4. decembra - ali bice vidljivo samo sa juznog dela nase planete.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. novembar 2021.

Kometa Leonard se predstavlja

Kredit za sliku & autorska prava: Dan Bartlett

Objasnjenje slike: Evo komete Leonard (C/2021 A1). Otkrivena je kao bleda mrlja u januaru 2021. godine, kada je prosla pored Marsa – ali njena orbita ce odvesti dzinovsku ledenu kuglu pored Zemlje i Venere u decembru pre nego sto se okrene oko Sunca pocetkom januara 2022. godine. Iako je komete tesko predvideti, prema nekim procenama kometa Leonard postaje sjajna da bi postala vidljiva golim okom u decembru. Kometa Leonard je snimljena pre nesto vise od nedelju dana i vec ima zelenu komu i produzen rep od prasine. Prikazana slika je sastavljena od 62 slike snimljene teleskopom umerene velicine - jedan set ekspozicija prati kometu, dok drugi set prati zvezde u pozadini. Ekspozicije su snimljene sa tamnog neba iznad istocnih Sijera (planina), blizu jezera Dzun u Kaliforniji, SAD. Ubrzo nakon sto sredinom decembra prođe blizu Zemlje, kometa ce se pomeriti sa severnog na juzno nebo.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. novembar 2021.

Skoro totalno pomracenje Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: Robert Fedez

Objasnjenje slike: Pred zoru 19. novembra, Mesec se zatekao na nebu sa promenljivim oblacima iznad Kankuna u Meksiku. Snimljen na ovom telefoto snimku, lunarni disk nije sasvim uronjen u tamnu senku Zemlje tokom dugog delimicnog pomracenja Meseca. Delimicno pomracenje je ipak bilo duboko, dovoljno duboko da pokaze priguseno, ali pocrvenelo svetlo u Zemljinoj senci. To je prizor koji cesto ocekuju ljubitelji totalnih pomracenja Meseca. Lutajuci kroz sazvezđe Bika, slabija svetlost pomracenog Meseca takođe je olaksala uocavanje zvezdanog jata Plejade. Zvezde Sedam sestara dele ovu sliku u gornjem desnom uglu, sa skoro totalno pomracenim Mesecom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. novembar 2021.

NGC 381: Bez zvezda sa zvezdama

Kredit za sliku & autorska prava: Wido Oerlemans - Rentgen: Chandra, Infracrveno: Spitzer

Objasnjenje slike: U vidljivom svetlu zvezde su uklonjene sa ove uskopojasne slike NGC 281, oblasti formiranja zvezda udaljene oko 10.000 svetlosnih godina prema sazvezdju Kasiopeja. Zvezde su ipak digitalno vracene na rezultujucu sliku bez zvezda. Ali umesto da se koriste podaci o slici vidljivog svetla, zvezdama su dodati rendgenski podaci (u ljubicastoj boji) iz Chandra rentgenske opservatorije i infracrveni podaci (crveni) sa svemirskog teleskopa Spitzer. Objedinjeni prikaz sa vise talasnih duzina otkriva mnostvo zvezda u ugradjenom zvezdanom jatu IC 1590 u oblasti. Mlade zvezde su normalno skrivene na slikama vidljive svetlosti pod gasom natalnog oblaka i zatamnjenom prasinom. Takodje poznata astro-fotografima kao Pakmanova maglina zbog svog ukupnog izgleda u vidljivoj svetlosti, NGC 281 je precnika oko 80 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. novembar 2021.

Svetlost punog Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: Zhengjie Wu and Jeff Dai (TWAN)

Objasnjenje slike: Silueta fotografa stoji na jarkoj mesecini dok se pun Mesec dize na ovoj dobro planiranoj telefoto slici. Naravno, pun Mesec je obicno najsjajnija Meseceva faza. Ali 18/19 novembra, svetlost punog meseca bice prigusena tokom dubokog delimicnog pomracenja Meseca koje moze da se vidi na vecem delu planete Zemlje. Pri maksimalnom pomracenju samo nekoliko procenata precnika lunarnog diska bi trebalo da ostane izvan Zemljine tamne senke kada Mesec klizi blizu juzne ivice senke. Blizu apogeja, najudaljenije tacke u njegovoj orbiti, kretanje Meseca ce biti sporo. To bi ovo drugo pomracenje Meseca 2021. godine, trebalo da ucini izuzetno dugim delimicnim pomracenjem Meseca. U vecem delu Severne Amerike delimicne faze pomracenja bice vidljive u satima pred zoru. Posto pomracenja obicno dolaze u parovima, ovo pomracenje Meseca ce biti praceno pomracenjem Sunca za dve nedelje 4. decembra.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. novembar 2021.

NGC 3314: Preklop galaksija

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble; Obrada & Copyright: William Ostling
(The Astronomy Enthusiast)

Objasnjenje slike: Zasto obliznja galaksija ne stvara efekat gravitacionog sociva na galaksiji u pozadini? Stvara, ali posto su obe galaksije tako blizu, ugaoni pomak je mnogo manji od ugaonih velicina samih galaksija. Hablova slika NGC 3314 prikazuje dve velike spiralne galaksije koje se tacno preklapaju. Spiralna spirala NGC 3314a u prvom planu se pojavljuje skoro licem u lice sa svojim oblikom okretnog tocka definisanom mladim sjajnim zvezdanim jatom. Nasuprot sjaju pozadinske galaksije NGC 3314b, takodje se mogu videti tamne uskovitlane trake medjuzvezdane prasine koje prate strukturu blize spirale. Obe galaksije se pojavljuju na ivici jata galaksija Hidra, koje je udaljeno oko 200 miliona svetlosnih godina. Gravitaciono izoblicenje sociva je mnogo lakse uociti kada je galaksija manja i udaljenija. Zatim, pozadinska galaksija moze cak biti izoblicena u prsten. Brzi bljeskovi gravitacionih sociva zbog zvezda u galaksiji u prvom planu koje trenutno uvecavaju svetlost zvezda u galaksiji u pozadini mogli bi jednog dana biti vidljivi u buducim kampanjama posmatranja sa teleskopima visoke rezolucije.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. novembar 2021.

Geminidi iz Blizanca

Kredit za sliku & autorska prava: Wang Jin

Objasnjenje slike: Odakle dolaze svi ovi meteori? Sto se tice pravca na nebu, tacan odgovor je sazvezdje Blizanaca. Zbog toga je najveca kisa meteora u decembru poznata kao Geminidi - jer izgleda da svi meteori kise dolaze iz radijanta prema Blizancima. Trodimenzionalno, medjutim, krhotine velicine peska izbacene sa neobicnog asteroida 3200 Phaethon, prate dobro definisanu orbitu oko naseg Sunca, a deo orbite koji se priblizava Zemlji nalazi se ispred sazvezdja Blizanaca. Kada Zemlja predje ovu orbitu, blistavo mesto padajucih meteora se pojavljuje u Blizancima. Ovde predstavljena kombinacija mnogih slika snimljenih tokom meteorske kise Geminidi 2020. godine, prikazuje preko 200 svetlih meteora koji su proleteli nebom tokom noci 14. decembra. Najbolja meteorska kisa u novembru, Leonidi, dostize vrhunac veceras i sutra. Nazalost, ove godine, zatamnjene meteore tokom ranog jutarnjeg vrhunca bice tesko videti na nebu osvetljenom sjajnim mesecinom. Ipak, nekoliko svetlih Leonida bi trebalo da bude vidljivo svakog sata. Da biste se bolje orijentisali na slici pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. novembar 2021.

Svetli stub iznad vulkana Etne

Kredit za sliku & autorska prava: Giancarlo Tinè

Objasnjenje slike: Sta se desava iznad ovog vulkana? Nesto veoma neobicno - vulkanski svetlosni stub. Tipicnije, svetlosni stubovi su uzrokovani suncevom svetloscu i tako izgledaju kao svetli stub koji se proteze navise iznad izlazeceg ili zalazeceg Sunca. Alternativno, drugi svetlosni stubovi - neki prilicno sareni - zabelezeni su iznad ulicnih i kucnih svetla. Ovaj svetlosni stub je, medjutim, bio osvetljen crvenim svetlom koje je emitovala uzarena magma vulkana koji je eruptirao. Vulkan je italijanska planina Etna, a predstavljena slika je snimljena jednim snimkom nekoliko sati posle zalaska Sunca sredinom juna. Temperature smrzavanja iznad vulkanskog oblaka pepela stvorile su ledene kristale u cirusnim oblacima visoko iznad vulkana ili u kondenzovanoj vodenoj pari koju je izbacila Etna. Ovi kristali leda - uglavnom su ravni prema tlu, ali leprsaju i odbijaju svetlost od kaldere vulkana.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. novembar 2021.

Kako identifikovati svetleci objekat na nebu

Kredit za ilustraciju & autorska prava: HK (The League of Lost Causes)

Objasnjenje ilustracije: Kakva je to svetlost na nebu? Mozda jedno od najcescih pitanja covecanstva, a odgovor moze proizaci iz nekoliko brzih zapazanja. Na primer - da li se krece ili treperi? Ako je tako, i ako zivite u blizini grada, odgovor je obicno avion, posto su avioni tako brojni a tako malo zvezda i satelita je dovoljno sjajno da se vidi uprkos sjanog vestackog gradskog svetla. Ako ne, i ako zivite daleko od grada, ta sjajna svetlost je verovatno planeta kao sto je Venera ili Mars - od kojih se prva pojavljuje blizu horizonta neposredno pre zore ili posle sumraka. Ponekad nisko prividno kretanje udaljenog aviona blizu horizonta otezava razlikovanje od svetle planete, ali cak i to se obicno moze uociti po kretanju aviona tokom nekoliko minuta. Jos uvek niste sigurni? Prikazani grafikon daje ponekad duhovitu, ali uglavnom tacnu procenu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. novembar 2021.

Rozetina kometa u Blizancima

Kredit za sliku & autorska prava: Rolando Ligustri (CARA Project, CAST)

Objasnjenje slike: Vracajuci se duz svoje orbite od 6,4 godine, periodicna kometa Curjumov-Gerasimenko (67P) je snimljena na ovoj teleskopskoj slici od 7. novembra. Prolazeci pored pozadinskih zvezda u sazvezdju Blizanci, prasnjavi rep komete se pruza prema gornjem desnom uglu do Ipsilon Geminorum. Beta Geminorum, takodje poznata kao Poluks, najsjajnija zvezda Blizanaca, sija odmah pored gornje leve ivice vidnog polja. Curjumov-Gerasimenko je dostigao perihel 2021. godine ili najblizi pristup Suncu 2. novembra. U perigeju, svom najvecem priblizavanju planeti Zemlji, 12. novembra, ova kometa je bila udaljena oko 0,42 astronomske jedinice, iako je i dalje suvise slaba da bi se videla samo golim okom. Dobro proucenu kometu istrazili su roboti sa planete Zemlje tokom njenog poslednjeg putovanja kroz unutrasnji solarni sistem. Sada je poznato kao poslednje pocivaliste za istorijsku letelicu Rosetta i sletanje sonde Philae.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. novembar 2021.

M33: Galaksija Trougao

Kredit za sliku & autorska prava: Bernard Miller

Objasnjenje slike: Malo, severno sazvezdje Trougao, sadrzi ovu divnu, od gore vidljivu spiralnu galaksiju M33. Njeni nadimci su, izmedju ostalih i "Vatreni tocak" ili "Triangulum" galaksija. M33 ima velicinu od preko 50.000 svetlosnih godina i posle galaksije Andromeda i naseg Mlecnog puta, je treca po velicini u Lokalnoj grupi. M33 je oko tri miliona svetlosnih godina udaljena od Mlecnog puta i verovatno jedna od pratioca galaksije Andromeda. U ovim galaksijama bi astronomi verovatno imali zadivljujuc pogled na svaki od ovih zvezdanih sistema. Ostra kompozitna slika je pogled sa planete Zemlje i pokazuje plava zvezdana jata i crvenkaste oblasti gde se radjaju zvezde, u savijenim spiralnim kracima od M33. Najsvetlija oblast radjanja zvezda je pecinasta NGC 604, ovde vidljiva sa pozicije centra galaksije. Kao kod M31, populacija dobro premerenih promenljivih zvezda od M33 je pomogla u odredjivanju skale udaljenosti u univerzumu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. novembar 2021.

NGC 1333: Stelarne jaslice u Perseju

Kredit za sliku & autorska prava: Michael Sherick

Objasnjenje slike: NGC 1333 se u vidljivoj svetlosti vidi kao refleksiona maglina, u kojoj dominiraju plavicaste nijanse karakteristicne za svetlost zvezda koju reflektuje interstelarna prasina. Udaljena samo 1.000 svetlosnih godina prema herojskom sazvezdju Persej, ona se nalazi na ivici velikog molekularnog oblaka u kome se radjaju zvezde. Ovaj teleskopski krupni plan obuhvata oko dva puna Meseca na nebu ili nesto vise od 15 svetlosnih godina na procenjenoj udaljenosti od NGC 1333. Slika pokazuje detalje prasnjave oblasti zajedno sa izdajnickim nagovestajima kontrastne crvene emisije iz Herbig-Haro objekata, mlazeva i uzarenog gasa koji izvire iz nedavno formiranih zvezda. U stvari, NGC 1333 sadrzi stotine zvezda starih manje od milion godina, od kojih je vecina jos uvek skrivena od optickih teleskopa tamnom zvezdanom prasinom. Haoticno okruzenje moze da bude slicno onome u kome se nase Sunce formiralo pre vise od 4,5 milijardi godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. novembar 2021.

Snimak zelenog flesa

Kredit za video & autorska prava: Paolo Lazzarotti

Objasnjenje videa: Mnogi misle da je to samo mit. Drugi misle da je to istina, ali njen uzrok nije poznat. Avanturisti se ponose time sto su to videli. To je zeleni bljesak sa Sunca. Istina je da zeleni blic postoji i da je njegov uzrok dobro shvacen. Bas kada zalazece Sunce potpuno nestaje iz vidokruga, poslednji svetlucanje se pojavljuje zapanjujuce zeleno. Efekat je obicno vidljiv samo sa lokacija sa niskim, udaljenim horizontom i traje samo nekoliko sekundi. Zeleni blic je takodje vidljiv za vreme izlazeceg Sunca, ali je potrebno vise vremena da se uoci. Dramaticni zeleni bljesak snimljen je na video snimku proslog meseca dok je Sunce zalazilo iza Ligurijskog mora iz Toskane u Italiji. Druga sekvenca u predstavljenom videu prikazuje zeleni blic u realnom vremenu, dok je prva ubrzana, a poslednja u usporenom snimku. Samo Sunce ne postaje delimicno zeleno - efekat je uzrokovan slojevima Zemljine atmosfere koji deluju kao prizma.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. novembar 2021.

Sve ove svemirske slike su lazne, osim jedne

Kredit za sliku & autorska prava: M. J. Smith et al. (U. Hertfordshire)

Objasnjenje slike: Zasto biste zeleli da lazirate univerzum? Iz jednog razloga - da bolje razumemo nas pravi univerzum. Mnogi astronomski projekti koji zele da nauce svojstva naseg univerzuma sada pocinju sa robotskim teleskopom koji snima uzastopne slike nocnog neba. Zatim, sofisticirani kompjuterski algoritmi krckaju ove digitalne slike da bi pronasli zvezde i galaksije i izmerili njihova svojstva. Za kalibraciju ovih algoritama, korisno je testirati ih na laznim slikama iz laznog univerzuma da bi se videlo da li algoritmi mogu ispravno da zakljuce namerno utisnuta svojstva. Istaknuti mozaik laznih slika je kreiran je posebno imitira slike koje su se pojavile na NASINOJ astronomskoj slici dana (APOD). Samo jedna slika od 225 slika je stvarna - mozete li je pronaci? Ostvareni prevaranti su ucinili dostupnim pojedinacne lazne APOD slike koje se mogu prikazati pristupanjem njihovoj ThisIsNotAnAPOD veb stranici ili Tvitter feed-u. Medjutim, korisnije za kalibraciju i razumevanje naseg udaljenog univerzuma su lazne galaksije -- ciji se uzorak moze videti na njihovoj veb stranici ThisIsNotAGalaki.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. novembar 2021.

Filament skace sa Sunca

Kredit za video & autorska prava: Stéphane Poirier

Objasnjenje videa: Zasto ponekad deo Sunceve atmosfere odskoci u svemir? Razlog lezi u promenljivim magnetnim poljima koja se provlace kroz povrsinu Sunca. Oblasti jakog povrsinskog magnetizma, poznati kao aktivne oblasti, obicno su obelezene tamnim suncevim pegama. Aktivne oblasti mogu da kanalisu napunjeni gas duz zakrivljenih ili sirokih magnetnih polja - gas koji ponekad pada nazad, ponekad bezi, a ponekad ne samo da bezi, vec i utice na nasu Zemlju. Prikazani jednosatni video zapis s vremenskim intervalom - snimljen malim teleskopom u Francuskoj - snimio je eruptivnu nit koja je izgleda skocila sa Sunca krajem proslog meseca. Filament je ogroman: za poredjenje, velicina Zemlje je prikazana u gornjem levom uglu. Neposredno nakon sto je filament poleteo, Sunce je emitovalo snaznu baklju X-klase dok je povrsina tutnjala od ogromnog solarnog cunamija. Rezultat je bio oblak naelektrisanih cestica koji su pohrlili u nas Suncev sistem, ali su uglavnom promasili nasu Zemlju - ovog puta. Medjutim, dovoljno solarne plazme je uticalo na magnetosferu nase Zemlje da stvori nekoliko slabih aurora.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. novembar 2021.

Maglina Macije oko u optickom i rentgenskom svetlu

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble Legacy Archive; Chandra X-ray Obs.;

Obrada & Copyright: Rudy Pohl

Objasnjenje slike: Neki vide ovde macje oko. Fascinirajuca maglina Macje oko se nalazi na udaljenosti od 3.000 svetlosnh godina u interstelarnom prostoru Maglina ima oznaku NGC 6543 i to je klasicna planetarna maglina, koja ima kratku, ali upecatljivu fazu na kraju svog zivota, kao i sve zvezde slicne Suncu. Centralna zvezda ove magline je verovatno jednostavnu spoljasnju mustru prasnjavog, koncentricnog omotaca u slojevima odbacivala i potresima obrazovala nove. Ali, nastanak lepih kompleksnih unutrasnjih struktura, jos uvek nije objasnjeno. Ovo kosmicko oko koje se jasno vidi na digitalno obradjenoj slici svemirskog teleskopa Habl je vece od pola svetlosne godine. Mozda astronomi prepoznaju u ovom oku sudbinu naseg Sunda, kada u svom razvoju dostigne stadijum planetarne magline... za oko 5 milijardi godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. novembar 2021.

Galaksija izmedju dva prijatelja

Kredit za sliku & autorska prava: Martin Lefranc

Objasnjenje slike: Jedne avgustovske noci dva prijatelja su uzivala u ovom pogledu nakon jednodnevnog pesacenja na Plato d'Emparis u francuskim Alpima. Na 2.400 metara nadmorske visine, nebo je bilo vedro. Svetlost Meseca u zalasku osvetljava prvi plan snimljen u jednostavnoj vertikalnoj panorami slika. Duz ravni nase galaksije Mlecni put zvezde Kasiopeja i Persej sijaju duz leve ivice panorame. Ali posmatrana kao slab oblak sa svetlijim jezgrom, galaksija Andromeda, stoji direktno iznad dva prijatelja u noci. Najbliza velika spiralna galaksija, Andromeda, udaljena je oko 2,5 miliona svetlosnih godina od zvezda Mlecnog puta. Dodajuci zajednickoj ekstragalaktickoj perspektivi veceri, slabija nejasna tacka na nebu izmedju njih je M33, takodje poznata kao galaksija Triangulum. Treca po velicini u lokalnoj grupi galaksija, posle Andromede i Mlecnog puta, galaksija Triangulum je udaljena oko 3 miliona svetlosnih godina. Te noci, dva prijatelja su stajala na udaljenosti od oko 3 svetlosne nanosekunde.