096 - SIJECANJ 2023.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. januar 2023.

Mesecev sat

Kredit za sliku & autorska prava: Niveth Kumar

Objasnjenje slike: Prvi pun Mesec 2023. godine je na nebu veceras nasuprot Suncu u 23:08 UTC. Veliki i lep, Mesec u najsjajnijoj fazi trebalo bi da se lako uoci. Ipak, za brze referentne slike snimljene u vreme svih punih Meseca 2022. su rasporedjene u ovom namenskom projektu astro-snimanja iz Sri Lanke, na planeti Zemlji. Dan, mesec i tradicionalno popularno ime za dvanaest punih Meseca 2022. godine se vide na grafikonu. Prividna velicina svakog punog Meseca zavisi od toga koliko je puna lunarna faza blizu perigeju ili apogeju, najblizoj ili najdaljoj tacki Meseceve elipticne orbite. Poput Vukovog meseca 2022. na poziciji 1 sat, vecerasnji Pun Mesec se javlja u roku od oko dva dana od apogeja. Ali za razliku od 2022. godine, 2023. ce imati 13 punih Meseca koji se nece lepo uklopiti na dvanaestocasovni sat.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. januar 2023.

Mesije 45: Cerke Atlasa i Plejone

Kredit za sliku & autorska prava: Stefan Thrun

Objasnjenje slike: Ploveci kroz kosmicki oblak prasine udaljen samo 400 svetlosnih godina, ljupke Plejade ili Sedam sestara otvorenog zvezdanog jata, poznate su po svojim upecatljivim plavim maglinama. One se nalaze na nocnom nebu prema sazvezdju Bik i Orionovom kraku nase Galaksije Mlecnog Puta. Sestrinske zvezde i kosmicki oblak prasine nisu povezani, samo se dogadja da prolaze kroz isto podrucje svemira. Poznate su jos od antike kao kompaktno grupiranje zvezda, a Galileo je prvo nacrtao zvjezdani grozd koji je gledao kroz njegov teleskop, sa zvezdama previse slabim da bi se videle golim okom. Carls Mesje je zabelezio polozaj jata kao 45. unos u svoj cuveni katalog nebeskih objekata, koji nisu komete. Prema grckom mitu, Plejade su bile sedam cerki astronomskog Titana Atlasa i morske nimfe Plejone. Imena njihovih roditelja su ukljucena u devet najsjajnijih zvezda jata. Ova duboka i teleskopska slika se proteze preko 20 svetlosnih godina kroz zvezdanu grupu Plejada.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. januar 2023.

CG4: Globula i galaksija

Kredit za sliku & autorska prava: Mike Selby & Mark Hanson

Objasnjenje slike: Moze li oblak gasa pojesti galaksiju? Nije ni blizu. "Kandza" ovog cudnog "stvora" na predstavljenoj fotografiji je oblak gasa poznat kao kometarna globula. Ova globula (kugla) je, medjutim, pukla. Kometarne globule se obicno odlikuju prasnjavim glavama i izduzenim repovima. Ove karakteristike uzrokuju da globule kometa imaju vizuelne slicnosti sa kometama, ali u stvarnosti su veoma razlicite. Globule su cesto mesta rodjenja zvezda, a mnogi pokazuju veoma mlade zvezde u svojim glavama. Jos nije poznat razlog zasto je ovaj objekat pukao. Galaksija levo od globule je ogromna, veoma udaljena, i samo se slucajno opticki nalazi u blizini CG4.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. januar 2023.

Kembleova kaskada zvezda

Kredit za sliku & autorska prava: Tommy Lease

Objasnjenje slike: Ova linija zvezda je stvarna. Malo suvise slaba da bi se videla golim okom, Kembleova kaskada zvezda izaziva strahopostovanje kada se vidi dvogledom. Medjutim, kao kod Velikog medveda, Kembleova kaskada je asterizam, a ne sazvezdje. Asterizam je vidljiv na severnom nebu prema sazvezdju Zirafe (Camelopardalis). Ovaj niz od oko 20 nepovezanih zvezda, od kojih svaka ima slican sjaj, obuhvata pet puta vecu ugaonu sirinu od punog Meseca. Protezuci se dijagonalno od gornjeg levog do donjeg desnog ugla, Kembleovu kaskadu je proslog veka popularizovao zaljubljenik u astronomiju Lucian Kemble. Svetli objekat u gornjem levom uglu slike je relativno kompaktno otvoreno jato zvezda Jolli Roger, zvanicno oznaceno kao NGC 1502.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. januar 2023.  

Parada planeta posle zalaska Sunca  

Kredit za sliku & autorska prava: Tunc Tezel (TWAN)

Objasnjenje slike:  Pogledajte vecerasnje nebo i videcete  citavu gomilu planeta. Odmah posle zalaska Sunca, gledajuci na zapad, planete Venera, Saturn, Jupiter i Mars bice istovremeno vidljive. Na listi od zapada prema istoku, ova planetarna linija ce imati Veneru najblizu horizontu. Nije vazno gde na Zemlji zivite jer ce ova predvecernja parada planeta biti vidljiva kroz vedro nebo sirom sveta. Snimljena krajem proslog meseca, predstavljena slika je uhvatila sve ove planete i vise: Mesec i planeta Merkur su takodje istovremeno bili vidljivi. Ispod vidljivosti bile su planete Neptun i Uran. U prvom planu su brda oko malog sela Gokceoren, Kas, Turska, blizu obale Sredozemnog mora. Takodje su istaknute sjajne zvezde Altair, Fomalhaut i Aldebaran, kao i zvezdano jato Plejade. Venera ce se podizati vise na nebu pri zalasku Sunca kako se januar nastavi, ali ce se Saturn spustiti. Da biste videli obelezenu sliku pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

01. januar 2023.

Najveća stena u nasem Suncevom sistemu

Kredit za sliku & autorska prava:NASA, Voyager 1 spacecraft

Objasnjenje slike: Tamo, ta tacka na desnoj strani, to je najveca poznata stena u nasem Suncevom sistemu. Veca je od svakog poznatog jezgra asteroida, meseca i komete. Veca je od bilo koje druge lokalne stenovite planete. Ova stena je toliko velika da je gravitacija pretvara u veliku loptu koja drzi teske gasove blizu svoje povrsine. (Nekada je bila najveca poznata stena bilo koje vrste sve do nedavnih otkrica velikih gustih planeta koje kruze oko drugih zvezda.) Svemirska letelica Voyager 1 je snimila ovu sliku – cuveno nazvanu Bleda plava tacka – ove dzinovske svemirske stene 1990. godine iz spoljasnjeg Suncevog sistema. Danas, ova stena krece u drugu orbitu oko svoje maticne zvezde, po otprilike 5 milijarditi put, okrecuci se preko 350 puta tokom svakog putovanja. Srecna Nova godina po gregorijanskom kalendaru svim stanovnicima ove stene koju zovemo Zemlja.