096 - SIJECANJ 2023.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

31. januar 2023.

Trostruki pogled na kometu ZTF

Kredit za sliku & autorska prava: Javier Caldera & Miguel Gracia Cohen

Objasnjenje slike: Kometa ZTF ima karakteristican oblik. Sada svetla kometa koja posecuje unutrasnji Suncev sistem pokazuje ne samo uobicajeni rep prasine, jonski rep i zelenu gasnu komu, vec i neobican antirep. Antirep zapravo ne vodi kometu – vec se samo glava komete vidi iznad dela rasprostranjenog i prateceg repa prasine. Dzinovska prljava snezna kugla koja je kometa C/2022 E3 (ZTF), sada je prosla najblize Suncu, a sutra ce proci najblize Zemlji. Glavni panel predstavljene trostruke slike pokazuje kako je kometa ZTF izgledala prosle nedelje golim okom pod tamnim i vedrim nebom iznad Kaseresa u Spaniji. Gornja umetnuta slika pokazuje kako je kometa gledala kroz dvogled, dok donji umetak prikazuje kako je kometa izgledala kroz mali teleskop. Kometa je sada vidljiva cele noci sa severnih geografskih sirina, ali ce sigurno izbledeti tokom narednih nekoliko nedelja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

30. januar 2023.  

Globularno jato zvezda NGC 6355 sa Habla

Kredit za sliku & autorska prava: ESA/Hubble &
NASA, E. Noyola, R. Cohen

Objasnjenje slike:  Globularna jata su nekada vladala Mlecnim putem. U stara vremena, kada se nasa galaksija prvi put formirala, mozda su hiljade kuglastih jata lutale nasom galaksijom. Danas ih je ostalo manje od 200. Tokom eona, mnoga globularna jata su unistena ponovljenim sudbonosnim susretima jedni sa drugima ili sa galaktickim centrom. Prezivele relikvije su starije od bilo kog zemaljskog fosila, starije od bilo koje druge strukture u nasoj galaksiji i ogranicavaju sam univerzum u najranijem dobu. U nasoj galaksiji Mlecni put, ostalo je malo mladih globularnih jata, jer uslovi nisu sazreli da ih se vise formira. Slika prikazuje pogled Hablovog svemirskog teleskopa na NGC 6355 staro 13 milijardi godina, koje trenutno prolazi blizu centra Mlecnog puta. Zvezde globularnog jata su koncentrisane prema centru slike i istaknute svetlo plavim zvezdama. Većina drugih zvezda u kadru su tamnije, crvenije i samo slucajno leze u pravcu pogleda na NGC 6355.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29. januar 2023.

Tamni molekularni oblak Barnard 68

Kredit za sliku & autorska prava: FORS Team, 8.2-meter VLT Antu, ESO

Objasnjenje slike: Gde su nestale zvezde? Ono što izgleda kao rupa u nebu, je astronomima poznato kao tamni molekularni oblak. Ovde velika koncentracija prašine i molekularnog gasa apsorbuje skoro svu vidljivu svetlost koju zrace pozadinske zvezde. Zastrašujuce tamna okolina, cini unutrasnjost molekularnog oblaka, jednim od najhladnijih i najizoliranijih mesta u univerzumu. Zanimljiva absorpciona maglina je oblak u sazvezdju Ophiuchus, poznata kao Barnard 68. Posto se u centru ne vide zvezde, Barnard 68 je verovatno relativno blizu. Prema merenjima je udaljena oko 500 svetlosnih godina i ima velicinu od pola svetlosne godine. Ne zna se tacno kako nastaju molekularni oblaci kao sto je Barnard 68, ali su ti oblaci mesta, na kojima verovatno nastaju nove zvezde. Ispostavio se, da Barnard 68 verovatno kolabrira i da osniva novi zvezdani sistem. U infracrvenom svetlu je moguce da se gleda kroz tamni oblak.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28. januar 2023.

Kometa ZTF iznad vulkana Etna

Kredit za sliku & autorska prava: Dario Giannobile

Objasnjenje slike: Perjanice nalik kometi duvaju iznad vulkanskih vrhova planine Etna u ovom zimskom pejzazu sa planete Zemlje. Naslagana i kombinovana kombinacija pojedinacnih ekspozicija snimljenih tokom hladne noci 23. januara takodje snima golim okom kometu ZTF tik iznad sneznih padina Etne. Naravno, efekat povecanja sunceve svetlosti na jezgro komete i solarni vetar su odgovorni za zelenkastu komu i siroki prasnjavi rep. Ovog vikenda kometa ZTF juri severnim nebom izmedju zvezde Polaris i Velikog medveda. Medjutim, golik okom moze da se vidi samo kao nejasna fleka. To je i dalje impresivan pogled, ako uzmete u obzir da svojim ocima gledate u posetioca iz dalekog Oortovog oblaka. Ali dvogled ili mali teleskop omogucice jos prijatniji pogled na kometu ZTF u sledećim danima.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. januar 2023.

Kometa ZTF: Orbitalno ukrstanje ravni

Kredit za sliku & autorska prava: Dan Bartlett

Objasnjenje slike: Trenutna miljenica severne noci, kometa C/2022 E3 ZTF je na ovoj teleskopskoj slici na lokaciji tamnog neba u Dzun Lejku, Kalifornija, SAD. Naravno da je kometa ZTF poslednjih dana postajala sve svetlija, krenula je ka svom najvecem priblizavanju Zemlji 1. februara. Ali ovaj pogled je zabelezen 23. januara, veoma blizu vremena kada je planeta Zemlja ukrstila orbitalnu ravan dugoperiodicne komete ZTF. Siroki, belicasti prasnjavi rep komete je i dalje zakrivljen i rasiren od Sunca dok kometa ZTF kruzi duz svoje orbite. Međutim, zbog perspektive u blizini ukrstanja orbitalne ravni, komponente rasirenog prasinastog repa se pojavljuju sa obe strane komete zeleno obojene kome, da bi kometi ZTF dali vizuelno upecatljiv (levi) anti-rep. Pogodjen solarnom aktivnoscu, uzi jonski rep komete takodje struji od kome dijagonalno udesno, preko skoro tri stepena sirokog vidnog polja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. januar 2023.

Aktivna galaksija NGC 1275

Kredit za sliku: NASA, ESA, Hubble Heritage, A. Fabian (University of Cambridge, UK)

Objasnjenje slike: Aktivna galaksija NGC 1275 je centralni, dominantni clan velikog obliznjeg Persejevog jata galaksija. Gledajuci na vidljive talasne duzine, aktivna galaksija je takodje ogroman izvor rentgenskih zraka i radio-emisije. NGC 1275 sakuplja materiju dok citave galaksije padaju u nju, na kraju hraneci supermasivnu crnu rupu u jezgru galaksije. Ova kompozitna slika u boji je napravljena od podataka svemirskog teleskopa Habl snimljenih tokom 2006. godine. Ona naglasava nastale galakticke ostatke i filamente uzarenog gasa, neke duge i do 20.000 svetlosnih godina. Filamenti opstaju u NGC 1275, iako bi previranja galaktickih sudara trebalo da ih uniste. Sta drzi filamente zajedno? Posmatranja pokazuju da se strukture, potisnute iz centra galaksije aktivnoscu crne rupe, drze zajedno magnetnim poljima. Takodje poznata kao Persej A, NGC 1275 obuhvata preko 100.000 svetlosnih godina i nalazi se na udaljenosti od oko 230 miliona svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. januar 2023.

LDN 1622: Tamna maglina u Orionu

Kredit za sliku: Joshua Carter

Objasnjenje slike: Silueta zanimljive tamne magline naseljava ovu kosmicku scenu. Lindova tamna maglina (LDN) 1622 se pojavljuje na slaboj pozadini sjajnog vodonika koji se lako vidi na dugim teleskopskim ekspozicijama regiona. LDN 1622 se nalazi u blizini nase galaksije Mlecni put, blizu Barnardove petlje, velikog oblaka koji okruzuje bogati kompleks emisionih maglina koje se nalaze u pojasu i macu Oriona. Smatra se da je tamna prasina LDN 1622 mnogo bliza Orionovim poznatijim maglinama, mozda udaljenim samo 500 svetlosnih godina. Na toj udaljenosti, ovo 1-stepeno polje vidljivosti bi imalo velicinu od 10 svjetlosnih godina. Njegova predodredjena pojava daje ovom mracnom prostranstvu popularno ime, maglina Boogeyman.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. januar 2023.

LHS 475 b: Egzo planeta velicine Zemlje

Kredit za ilustraciju: Deep AI's Fantasy World Generator

Objasnjenje slike: Kada biste mogli da stojite na egzoplaneti LHS 475 b, sta biste mogli da vidite? Niko ne zna sa sigurnoscu, ali na slici ovde je zanimljiva pretpostavka, koju je napravio motor vestacke inteligencije (AI) osnovan na Zemlji. Postojanje egzoplanete je naznaceno u podacima koje je prikupio satelit TESS koji kruzi oko Zemlje, ali je potvrdjena i dalje istrazena tek ove godine svemirskim teleskopom Dzejms Veb koji se nalazi u orbiti oko Zemlje. Ono sto se pouzdano zna je, da LHS 475 b ima masu veoma slicnu nasoj Zemlji i da kruzi oko male crvene zvezde udaljene oko 40 svetlosnih godina. Pretpostavka ilustrovana vestackom inteligencijom prikazuje uverljivo hrapav pejzaz nalik Zemlji prepun rastopljene lave sa centralnom crvenom zvezdom koja se dize u daljini. Medjutim, Vebovi podaci jos uvek ne otkrivaju da li LHS 475 b ima atmosferu. Jedan od Vebovih naucnih ciljeva je da prati prethodna otkrica udaljenih egzoplaneta kako bi se bolje uocio njihov potencijal za razvoj zivota.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. januar 2023.  

Sudar spiralnih galaksija Arp 374

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble; Obrada & Copyright: Mehmet Hakan Özsaraç

Objasnjenje slike: Dve galaksije se ukrstaju u Devici i evo najnovijih slika. Kada se dve galaksije sudare, zvezde koje ih sacinjavaju se obicno ne sudare. To je zato sto su galaksije uglavnom prazan prostor i, koliko god svetle, zvezde zauzimaju samo mali deo tog prostora. Ali tokom sudara, jedna galaksija moze gravitaciono da raskine drugu, a prasina i gas zajednicki za obe galaksije se sudaraju. Ako se dve galaksije spoje, crne rupe koje se verovatno nalaze u svakom centru galaksije mogu na kraju da se spoje. Posto su udaljenosti tako velike, sve se odvija usporeno - tokom stotina miliona godina. Pored dve velike spiralne galaksije, manja treca galaksija je vidljiva na krajnjoj levoj strani prikazane slike Arp 274, takodje poznata kao NGC 5679. Arp 274 se prostire na oko 200.000 svetlosnih godina u precniku i nalazi se oko 400 miliona svetlosnih godina udaljena od nas u sazvesđu Device.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. januar 2023.

U zelenom drustvu: aurora iznad Norveske

Kredit za sliku & autorska prava: Max Rive

Objasnjenje slike: Podignite ruke ako vidite auroru. Uz ta uputstva, prosle su dve noci sa, sa oblacima uglavnom. Medjutim, trece noci povratka na iste vrhove, nebo se ne samo razvedrilo vec je obasjalo spektakularan auroralni prikaz. Ruke su se digle visoko u vazduh, strpljenje i iskustvo su se isplatili, a kreativna predstavljena slika snimljena je kao kompozit iz tri odvojene ekspozicije. Mesto radnje je vrh fjorda Austnesfjorden u blizini grada Svolvear na ostrvima Lofoten u sjevernoj Norveskoj. To je bilo pocetkom 2014. godine. Iako je nase Sunce proslo solarni minimum svog 11-godisnjeg ciklusa pre samo nekoliko godina, povrsinska aktivnost se povecava i vec pokrece spektakularnije aurore ovde na Zemlji.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. januar 2023.

Kometa ZTF golim okom

Kredit za sliku & autorska prava: Óscar Martín Mesonero (Organización Salmantina de la Astronáutica y el Espacio)

Objasnjenje slike: Kometi C/2022E3 (ZTF) vise nije potreban teleskop za posmatranje. Do 19. januara se mogla videti golim okom na ovom ruralnom nebu sa malo svetlosnog zagadjenja sa lokacije oko 20 kilometara od Salamanke u Spaniji. Ipak, teleskopske slike su potrebne da bi se prikazao bilo kakav nagovestaj komete sa zelenom komom, zdepastim belicastim repom prasine i dugim jonskim repom. U njegov slab jonski rep je udarila nedavna solarna aktivnost. Ovaj posetilac iz dalekog Oortovog oblaka je obisao Sunce 12. januara i sada kruzi blizu severne granice sazvezdja Bootes. Okrenuta ka spolja, ali i dalje sve svetlija, kometa ZTF će nam biti najbliza 2. februara, priblizavajuci se na oko 2,4 svetlosne minute od nase svetle planete.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. januar 2023.

Rat galaksija: M81 protiv M82

Kredit za sliku & autorska prava: Andreas Aufschnaiter

Objasnjenje slike: Na levoj strani se nalazi spiralna galaksija M81 obavijena plavim spiralnim kracima. Desno gore je iregularna galaksija M82, puna crvenog gasa i oblaka prasine. Obe mamtuske galaksije na ovom snimku su vec milijardu godina u gravitacionoj borbi. Svakih sto miliona godina dolazi do dramaticnog susreta ove dve galaksije. Prilikom zadnjeg susreta, gravitacija od M82 je verovatno prouzrokovala guste talase koji se nalaze oko M81 i koji dovode do bogatstva spiralnih krakova u M81. Tako je M81 ostavila M82 ogromne burne oblasti gde se radjaju zvezde, a oblaci gasa se sudaraju. Oni su su tako bogati energijom, da galaksija svetluca u rentgenskom svetlu. Ova velika borba se vidi sa Zemlje kroz slabo svetlucanje integrisane magline - sto je skoro neistrazen kompleks difuznog gasa i oblaka prasine u nasem Mlecnom putu. Za nekoliko milijardi godina od ove borbe ce ostati samo jedna galaksija.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. januar 2023.

Maglina Galeb

Kredit za sliku & autorska prava: Carlos Taylor

Objasnjenje slike: Siroko prostranstvo uzarenog gasa i prasine predstavlja pogled na pticu, astronomima sa planete Zemlje, sto sugerise njen popularni nadimak - maglina Galeb. Koristeci uskopojasne podatke za sliku, ovaj mozaik od 3 panela kosmicke ptice pokriva 2,5 stepena preko ravni Mlecnog puta, u pravcu Sirijusa, alfa zvezde sazvezdja Veliki pas. Verovatno deo vece strukture skoljke koju su zahvatile uzastopne eksplozije supernove, siroka maglina Galeb je katalogizovana kao Sh2-296 i IC 2177. Istaknuti plavkasti luk ispod i desno od centra je udar od odbegle zvezde FN Canis Majoris. Ovaj kompleks oblaka gasa i prasine sa drugim zvezdama iz udruzenja Canis Majoris OB1 prostire se na preko 200 svetlosnih godina na procenjenoj udaljenosti od 3.800 svetlosnih godina magline Galeb.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. januar 2023.  

MACS0647: Veb posmatra rani univerzum gravitacionim socivom  

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA,
CSA, Dan Coe (STScI), Rebecca Larson (UT), Yu-Yang Hsiao (JHU); Obrada: Alyssa Pagan (STScI); Tekst: https://cset.mnsu.edu/departments/physics-and-astronomy/faculty-and-staff/michael-rutkowski/ >Michael Rutkowski (Minn. St. U. Mankato)

Objasnjenje slike: Gravitaciono socivo pokazuje galakticko jato MACS0647 – u kome masivno jato u prednjem planu izoblicuje i objektivira svetlost koju emituju udaljene pozadinske galaksije duz linije pogleda – je zivopisno prikazano ovde na ovoj nedavnoj visebojnoj infracrvenoj slici sa svemirskog teleskopa Dzejms Veb (JVST). Konkretno, vidi se da je svetlost pozadinskog izvora MACS0647-JD tri puta prelomljeno od strane jata. Kada je prvi put otkriven pomocu svemirskog teleskopa Habl, MACS0647-JD je primecen kao amorfna mrlja. Medjutim, sa Vebom je otkriveno da je ovaj jedini izvor par ili mala grupa galaksija. Boje MACS0647-JD objekata su takodje razlicite - sto ukazuje na potencijalne razlike u starosti ili sadrzaju prasine ovih galaksija. Ove nove slike pruzaju retke primere galaksija u eri samo nekoliko stotina miliona godina posle Velikog praska.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. januar 2023.

Andromeda, neocekivano

Kredit za sliku & autorska prava: Yann Sainty & Marcel Drechsler

Objasnjenje slike: Zasto postoje lukovi koji emituju kiseonik blizu pravca galaksije Andromeda? Niko nije siguran. Gasni lukovi, prikazani plavom bojom, otkrili su i prvi put potvrdili astronomi amateri tek prosle godine. Dve glavne hipoteze o poreklu lukova su da su oni zaista blizu Andromede (M31), ili da su samo slucajno postavljeni gasni filamenti u nasoj galaksiji Mlecni put. Zanimljivo je, da lukovi nisu vidjeni na prethodnim dubokim slikama M31 snimljenim prvenstveno u svetlosti koju emituje vodonik, i da druge, udaljenije galaksije nisu generalno primecene da pokazuju slicne strukture koje emituju kiseonik. Predani amateri koji koriste komercijalne teleskope dosli su do ovog otkrica jer, delimicno, profesionalni teleskopi obicno istrazuju ugaone male delove nocnog neba, dok se ovi lukovi prostiru nekoliko puta vecim od ugaone velicine punog Meseca. Buduca posmatranja - i u svetlosti koju emituje kiseonik i od drugih elemenata - sigurno ce uslediti.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. januar 2023.

Pojacane boje Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: Darya Kawa Mirza

Objasnjenje slike: Nas Mesec zaista ne izgleda ovako. Zemljin Mesec, prirodno ne pokazuje ovu bogatu teksturu, a njegove boje su suptilnije. Ali ova digitalna kreacija je zasnovana na stvarnosti. Slika je sastavljena od vise fotografija i tako je obradjena, da prikaze stvarne karakteristike povrsine. Obrade, na primer, jasnije pokazuju kratere koji ilustruju ogromno bombardovanje kroz koje je nas Mesec prosao tokom svoje istorije duge 4,6 milijardi godina. Tamna podrucja, koja se nazivaju maria, imaju manje kratera i nekada su bila mora istopljene lave. Pored toga, boje slike, iako su zasnovane na stvarnom sastavu Meseca, su promenjene i preuvelicane. Ovde, plava nijansa oznacava oblast koja je bogata gvozdjem, dok narandzasta oznacava blagi visak aluminijuma. Iako je Mesec milijardama godina pokazivao istu stranu Zemlji, savremena tehnologija omogucava covecanstvu da nauci mnogo vise o Mesecu- i kako on utice na Zemlju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. januar 2023.

M1: Hablov snimak magline Rak

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble, J. Hester, A. Loll (ASU)

Objasnjenje slike: Ovo je nered koji je ostane kada zvezda eksplodira. Maglina Rak je rezultat supernove koja se vidi u misterioznim vlaknima. Ta vlakna su ne samo izuzetno slozena, nego izgleda da imaju manje mase nego sto je bila u originalnoj supernovi isto tako imaju i vecu brzinu nego sto se ocekivalo od slobodne eksplozije. Ovu sliku je napravio svemirski teleskop Habl, predstavljena je u tri boje odabrane za naucna istrazivanja. Maglina Rak obuhvata oko 10 svetlosnih godina. U samom centru magline se nalazi pulsar: neutronska zvezda masivna kao Sunce, ali velicine samo jednog malog grada. Rak pulsar rotira oko sebe 30 puta svake sekunde.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. januar 2023.

Sunce u perihelu 2023. godine

Kredit za sliku & autorska prava: Peter Ward (Barden Ridge Ubservatory)

Objasnjenje slike: Perihel za 2023. godinu, Zemljin najblizi polozaj prema Suncu, je bio 4. januara u 16:17 UTC. To je bilo manje od 24 sata nakon sto je ova ostra slika Suncevog diska snimljena teleskopom i H-alfa filterom iz Sidneja, Australija, na planeti Zemlji. H-alfa filter prenosi karakteristicno crveno svetlo od atoma vodonika. U pogledu na Sunce naglasava Suncevu hromosferu, oblast neposredno iznad solarne fotosfere ili normalno vidljivu suncevu povrsinu. Na ovoj H-alfa slici sve aktivnijeg Sunca u oblastima suncevih pega velicine planetem na Suncu dominiraju svetle mrlje koje se nazivaju plages. Tamni filamenti plazme koji se vijugaju preko solarnog diska prelaze u svetle izbocine kada se gledaju iznad solarne ivice.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. januar 2023.  

Mladi zvezdani oblak NGC 346

Kredit za sliku & autorska prava: Nauka - NASA, ESA, CSA, Olivia C. Jones (UK ATC), Guido De Marchi (ESTEC), Margaret Meixner (USRA) Obrada - Alyssa Pagan (STScI), Nolan Habel (USRA), Laura Lenkić (USRA), Laurie E. U. Chu (NASA Ames)

Objasnjenje slike:   Masivne zvezde NGC 346 su kratkog veka, ali veoma energeticne. Zvezdano jato je ugradjeno u najvecu oblast formiranja zvezda u Malom Magelanovom oblaku, udaljenom oko 210.000 svetlosnih godina. Njihovi vetrovi i radijacija uklanjaju medjuzvezdanu pecinu u oblaku gasa i prasine, precnika oko 200 svetlosnih godina, pokrecuci formiranje zvezda i oblikujuci gustu unutrasnju ivicu oblasti. Katalogizovana kao N66, cini se da oblast formiranja zvezda takodje sadrzi veliku populaciju novorodjenih zvezda. Starosti samo 3 do 5 miliona godina, jos ne sagorevaju vodonik u svojim jezgrima, mlade zvezde su razbacane po ugradjenom zvezdanom jatu. Na ovoj slici svemirskog teleskopa Habl boje su lazne, a vidljiva i bliska infracrvena svetlost se vidi kao plava i zelena, dok je svetlost atomske emisije vodonika crvena.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. januar 2023.

Zvezdana prasina u Perseju

Kredit za sliku & autorska prava: Jack Groves

Objasnjenje slike: Ovaj kosmickiprostor od prasine, gala i zvezda, pokriva oko 6 stepeni na nebu u herojskom sazvezdju Persej. Na ovm zaduvljujucem nebeskom pejsazu se gore nalazi fascinirajuce mlado zvezdano jato IC 348, maglina Leteci Duh. Desno se nalazi oko 850 svetlosnih godina udaljen objekt NGC 1333 , jos jedna aktivna oblast gde se radjaju zvezde, koja je povezana tamnm, prasnjavim kracima sa ivicnim prostorima ogromog Persejevog molekularnog oblaka. Ostale prasnjave magline sa bledo rozikastim svetlucanjem vodonika su razasute preko vidnog polja. Kosmicka prasina sakriva novonastale zvezde i mlade stelarne objekte ili protozvezde od radoznalih optickih teleskopa. Protozvezde nastaju, kada gusta jezgra u prasnjavom molekularnom oblaku, pod tezinom sopstvene gravitacije, kolabriraju. Prema procenjenoj udaljenosti molekularnog oblaka, ovo vidno polje ima velicinu od 90 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. januar 2023.

Spiralna aurora iznad Islanda

Kredit za sliku & autorska prava:: Stefano Pellegrini

Objasnjenje slike: Scena moze izgledati kao fantazija, ali je zaista Island. Stenoviti luk nosi ime Gatklettur i nalazi se na severozapadnoj obali ostrva. Neke od vecih stena u prvom planu se protezu metar u precniku. Magla iznad stena je zaista bila u to vreme prisutna. Prikazana slika je sastavljena od nekoliko snimaka u prvom planu i pozadini snimljenih istom kamerom i sa iste lokacije iste nozi proslog novembra. Lokacija je odabrana zbog slikovitog prednjeg plana, ali je planirano vreme za njenu sarenu pozadinu: auroru. Spiralna aurora, daleko iza luka, bila je jedna od najsjajnijih vidjenih u zivotu astrofotografa. Namotani oblik je bio prolazan, dok su auroralne sare mahale i plesale satima tokom hladne nozi. Daleko u pozadini se nalaze nepromenljive zvezde, sa rotacijom Zemlje zbog cega se cinilo da polako kruze oko najsevernije tacke neba u blizini Polarisa.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. januar 2023.

NGC 2264: Maglina Kegla

Kredit za sliku & autorska prava:: Matthew Dieterich

Objasnjenje slike: Zvezde se formiraju u gigantskom stubu prasine zvanom maglina Konus. Konusi, stubovi i velicanstveni tecne forme obiluju zvezdanim rasadnicima u kojima su oblaci gasa i prasine oblikovani energetskim vetrovima novorodjenih zvezda. Maglina Konus, dobro poznati primer, nalazi se u sjajnoj galaktickoj oblasti gde se radjaju zvezde, NGC 2264. Prikazana slika magline je nedavno snimljena kombinovanjem 24-casovne ekspozicije sa teleskopom od pola metra u opservatoriji El Sauce u Cileu . Smestena na oko 2.500 svetlosnih godina prema sazvezdju Jednorog, konusni stub magline Konus se proteze preko 7 svetlosnih godina. Masivna zvezda NGC 2264 IRS je verovatni izvor vetra koji oblikuje maglinu Konus i nalazi se na vrhu slike. Crvenkasti veo magline Konus nastaje od uzarenog gasa vodonika.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. januar 2023.  

Repovi komete ZTF

Kredit za sliku & autorska prava:: Jose Francisco Hernández

Objasnjenje slike:  Kometa ZTF moze postati vidljiva golim okom. Otkrivena pocetkom prosle godine, ova ogromna snezna grudva je svetlela dok se priblizavala Suncu i Zemlji. C/2022 E3 (ZTF) ce biti najblize Suncu kasnije ove nedelje, kada bi severnim posmatracima sa vedrim i tamnim nebom mogla postati vidljiva cak i bez dvogleda. Medjutim, dok se priblizavaju Suncu, osvetljenost komete je tesko predvideti. Na predstavljenoj slici snimljenoj prosle nedelje ispred slikovitog zvezdanog polja, tri plava jonska repa se protezu u gornjem desnom uglu, verovatno kao rezultat promenljivog solarnog vetra na jonima koje je izbacilo ledeno jezgro komete. Beli prasinasti rep komete je vidljiv u gornjem levom uglu i mnogo je kraci. Zeleni sjaj je kometina koma, uzrokovana uzarenim ugljenikovim gasom. Ocekuje se da ce kometa ZTF proci najblize Zemlji pocetkom februara, nakon cega će  dramaticno da potamni.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. januar 2023.  

Odakle su vasi elementi potekli

Kredit za sliku & licenca:: Wikipedia: Cmglee;   Podaci: Jennifer Johnson (OSU)

Objasnjenje slike:  Vodonik koji se u vasem telu nalazi u svakom molekulu potice od Velikog praska. Ne postoje izvori vodonika u svemiru. Ugljenik u vasem telu je nastao putem nuklearne fuzije u unutrasnjosti zvezda, kao i kiseonik. Veliki deo gvozdja u vasem telu je nastao pre dugog vremena u dubinama svemira kroz zvezdane supernove. Zlato u vasem nakitu potice verovatno od sudara neutronskih zvezda, koje su mozda izazvale kratkotrajne eksplozije gama zraka ili uticaj gravitacionih talasa. Elementi kao sto je fosfor i bakar su samo u tragovima prisutni u nasem telu, ali su od zivotne vaznosti za funkcionisanje svog poznatog zivota. Ova periodni sistem elemenata je kodiran bojama i kartira pretpostavku covecanstva o nuklearnom poreklu svih poznatih elemenata. Mesta nuklearnog nastanka pojedinih elemenata, kao sto je bakar, nisu sa sigurnoscu odredjena i jos uvek su predmet stalnog posmatranja i istrazivanja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. januar 2023.

Svemirske stanice u niskoj Zemljinoj orbiti

Kredit za sliku & autorska prava: Zarcos Palma

Objasnjenje slike: Dana 3. januara, dve svemirske stanice koje su vec obasjane suncevom svetloscu u niskoj Zemljinoj orbiti presle su ovo mracno predzorno nebo. Krecuci se od zapada ka istoku (s leva na desno) preko slozene vremenske slike kineska svemirska stanica Tiangong je pratila gornji trag snimljen vise od sat vremena pre lokalnog izlaska Sunca. Gledano na zvezdanoj pozadini, Tiangong prolazi odmah ispod preokrenutog asterizma Velikog medveda u blizini vrha njegovog sjajnog luka, i iznad zvezde nebeskog severnog pola, Polaris. Manje od pet minuta pre toga, Internacionalna svemirska stanica je iscrtala sopstvenu crtu obasjanu Suncem preko tamnog neba. Njen trag pocinje odmah iznad V-oblika koji ocrtavaju sjajne zvezde Kasiopeje blizu severnog horizonta. Dramaticni prvi plan obuhvata napusteni rudnik u Achada do Gamo na jugoistoku Portugala.