080 - LISTOPAD 2021.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. oktobar 2021.

Tokovi Oriona

Kredit za sliku & autorska prava: a href="https://www.instagram.com/jarisaukkonen/">Jari Saukkonen

Objasnjenje slike: Odakle poticu tamni tokovi prasine u Orionovoj maglini? Ovaj deo Orionovog kompleksa molekularnih oblaka, M43, cesto je slikan, ali se retko pominje komsija. M42, delimicno vidjen u gornjem desnom uglu, ukljucuje mnoge svetle zvezde iz zvezdanog jata Trapezium. M43 je i sam oblast koja formira zvezde i prikazuje zamrseno strujanje tamne prasine - iako je zaista sastavljen uglavnom od uzarenog gasa vodonika. citavo Orionovo polje je udaljeno oko 1.600 svetlosnih godina od nas. Neprovidna za vidljivu svetlost, zivopisna tamna prasina, se stvara u spoljnoj atmosferi masivnih hladnih zvezda i izbacuje je jakim spoljnim vetrovima protona i elektrona.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. oktobar 2021.

Izlazak Sunca na juznom polu

Kredit za sliku & autorska prava: Martin Wolf (U. Wisconsin), IceCube Neutrino Obs., NSF; ht: Alice Allen

Objasnjenje slike: Izlazak Sunca na Juznom polu je drugaciji. Obicno dobrodosao prizor, prati mesece tame - i pocinje mesecima svetla. Na Zemljinim polovima mogu proci nedelje da Sunce ne izadje, za razliku od sati na bilo kojoj lokaciji srednje geografske sirine. Izlazak Sunca na polu je uzrokovan nagibom Zemlje dok kruzi oko Sunca, a ne rotacijom Zemlje. Iako bi na polu, Zemlja bez vazduha prvo videla Sunce u ravnodnevnici, efekat sociva Zemljine atmosfere i velicina solarnog diska uzrokuju da se vrh Sunca pojavi oko dve nedelje ranije. Na slici pre dve nedelje, Sunce proviruje iznad horizonta ogromnog smrznutog pejzaza na juznom polu Zemlje. Pravi juzni pol je samo nekoliko metara levo od komunikacionog tornja. Ovo snimanje polarnog izlaska Sunca je bilo posebno fotogenicno, jer se Sunce pojavilo prekriveno zelenim bljeskom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. oktobar 2021.

NGC 4676: Kada se misevi sudare

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, Hubble; Obrada & Copyright: William Ostling (The Astronomy Enthusiast)

Objasnjenje slike: Ove dve ogromne galaksije razaraju jedna drugu. Zbgog njihovih dugackih repova, poznate su kao "Misevi" i svaka od te dve spiralne galaksije je verovatno vec probila drugu galaksiju. Dugacki repovi nastaju zbog razlicite snage gravitacije na bliskom i daljem kraju svake galaksije. Posto su udaljenosti tako velike, kosmicka interakcija se odvija usporeno i traje stotine miliona godina. NGC 4676 je od nas udaljena oko 300 miliona svetlosnih godina, nalazi se u sazvezdju Berenikina Kosa i verovatno pripada centralnoj Koma-grupi galaksija. Ovi galakticki misevi ce u toku sledecih milijardi godina uvek iznova da kolidiraju, dok se ne budu spojili u jednu galaksiju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. oktobar 2021.

Holografski princip i cajnik

Kredit za sliku & autorska prava: Caltech

Objasnjenje slike: Da li je ova slika vredna hiljadu reci? Prema holografskom principu je najveci deo informacija, koje na ovoj slici mozete da dobijete, oko 3 x 1065 bita za jedan normalan kompjuterski monitor. Holografski princip, koji jos nije dokazan, kaze da postoji maksimalna kolicina informativnog sadrzaja, koji se nalazi u jednoj oblasti na granici neke povrsine. Intuitivno uslovljen sadrzaj informacija u jednom prostoru ne zavisi od tonske jacine prostora, nego od povrsine granicnih zidova. Princip proizilazi iz predstave, da Plankova duzina, skala duzine, pocinje u kvantnoj mehanici, koja vlada klasicnom gravitacijom i to je jedna strana postora koja moze da sadrzi samo malo infomacija. Granica je prvo postuilrana od strane fizicara Gerharda Hofta 1993. godine. Iz uopstavanja prividno udaljenih spekulacija, moze da se zakljuci, da informacije koje se nalaze u crnoj rupi, ne odredjuju putem njenog unutrasnjeg volumena, nego putem povrsine horizonta dogadjaja. Pojam "holografski" nastaje iz analogije holograma, kod trodimenzionalnih slika kroz projektovano svetlo preko ravnog ekrana. Paznja, jer drugi ljudi koji posmatraju gornju sliku, ne mogu da tvrde da vide 3 x 1065 bita - oni mogu da tvrde da vide jedan cajnik.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. oktobar 2021.

Svetlost i prasnjava noc

Kredit za sliku & autorska prava: Rodrigo Guerra

Objasnjenje slike: Predstavljajuci se kao briljantna vecernja zvezda, Venera lezi blizu zapadnog horizonta na ovoj juznoj hemisferi u rano prolece, na nocnom nebeskom pejzazu. Da bi se stvorio kompozitni prikaz, ekspozicije koje prate nebo fiksirane za prednji plan snimljene su 25. septembra iz Cascavela u juznom Brazilu. Nakon zalaska sunca, Venera izgleda uronjena u konus zodijacke svetlosti, sunceve svetlosti rasute iz prasine duz ravni ekliptike Suncevog sistema. U stvari, sa bilo koje hemisfere planete Zemlje, zodijacko svetlo je najvidljivije nakon zalaska Sunca u blizini prolecne ravnodnevnice (ili pre izlaska Sunca u blizini jesenje ravnodnevnice) kada njen svetleci luk lezi pod strmim uglovima u odnosu na horizont. Prosirujuci se ove noci iznad zalaska Sunca, zodijacko svetlo dopire do bogatih zvezdanih polja i ogromnih interstelarnih oblaka prasine u ispupcenju centralnog Mlecnog puta. Pratite Mlecni put od centralne izbocine nazad prema horizontu i uocicete Suncev sistem najblizi Suncu, Alfa Kentauri, udaljen samo 4,37 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

01. oktobar 2021.

Centralni Mlecni put od Lagune do levka

Kredit za sliku & autorska prava: Gabriel Rodrigues Santos

Objasnjenje slike: Niti svetleceg interstelarnog gasa i tamnih prasnjavih oblaka naseljavaju turbulentne, kosmicke dubine magline Laguna. Svetla oblast gde se radjaju zvezde je poznata i kao M8, 5.000 godina udaljena od nas. Maglina je jos uvek omiljen cilj teleskopskih pogleda u sazvezdju Strelac, u blizini centra naseg Mlecnog puta. Ovaj zadivljujuci, detaljni pogled na Lagunu ima sirinu od skoro 100 svetlosnih godina. Na slici dominiraju jonizovane crvene emisije vodonikovih atoma, rekombinovanih sa elektronima. Svetli, kompaktni oblik pescanog sata, desno pored sredine, je gas koji je jonizovan i oblikovan energetskim zracenjem i ekstremnim zvezdanim vetrovima masivne, mlade zvezde. Mnoge svetle zvezde otvorenog jata NGC 6530 su nastale pre nekoliko miliona godina i plove maglinom.