100 - SVIBANJ 2023.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. maj 2023.

M16: Maglina Orao duboko polje

Kredit za sliku & autorska prava: Gianni Lacroce

Objasnjenje slike: Iz daleka ovi oblaci lice na orla. Pazljiviji pogled na maglinu Orao, međutim, pokazuje da je svetla oblast zapravo prozor u centar vece tamne ljuske prasine. Kroz ovaj prozor se pojavljuje jarko osvetljena radionica u kojoj se formira citavo otvoreno jato zvezda. U ovoj supljini ostaju visoki stubovi i okrugle lopte tamne prasine i hladnog molekularnog gasa, tamo gde se zvezde jos uvek formiraju. Vec je vidljivo nekoliko mladih svetloplavih zvezda cija svetlost i vetrovi sagorevaju i potiskuju preostale niti i zidove gasa i prasine. Emisiona maglina Orao, oznacena sa M16, se nalazi na udaljenosti od oko 6.500 svetlosnih godina, prostire se na oko 20 svetlosnih godina i vidljiva je dvogledom prema sazvezđu Zmije (Serpens). Ova slika je ukljucivala duge i duboke ekspozicije i kombinovala je tri specificne emitovane boje koje emituju sumpor (zuta boja), vodonik (crvena) i kiseonik (plava).

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. maj 2023.

Letenje u slobodnom prostoru

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, "https://www.nasa.gov/mission_pages/shuttle/shuttlemissions/archives/sts-41B.html"
>STS-41B

Objasnjenje slike: Kako bi bilo leteti slobodno u svemiru? Na oko 100 metara od tovarnog prostora spejs satla Celendzer, Brus Mekendles II je ziveo san - lebdeci dalje nego sto je iko nekada ranije bio. Vodjen jedinicom za manevrisanje (MMU), astronaut Mekendles, na slici, je slobodno lebdeo u svemiru. Tokom misije spejs satla 41-B 1984. godine, Mekendles i njegov kolega NASIN astronaut Robert Stjuart su bili prvi koji su iskusili takvu „nevezanu setnju svemirom“. MMU je radio tako sto je ispaljivao mlazove azota i koristen je za pomoc pri rasporedjivanju i izvlacenju satelita. Sa masom od preko 140 kilograma, MMU je tezak na Zemlji, ali je, kao i sve, bestezinski kada lebdi u orbiti. MMU je kasnije zamenjen sa SAFER rancem, pogonskom jedinicom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. maj 2023.

Apolo 17: Rastuca Zemlja

Kredit za sliku & autorska prava: Apollo 17,
NASA; Restoration - Toby Ord

Objasnjenje slike: Nasa svetla planeta ima zakrivljeni, suncem obasjan polumesec na crnoj pozadini svemira na ovoj zadivljujucoj fotografiji. Iz nepoznate perspektive, Zemlja je mala i, kao teleskopska slika udaljene planete, ceo horizont je potpuno u vidnom polju. U kojima uzivaju posade na Internacionalnoj Svemirskoj Stanici, moguci su samo mnogo blizi pogledi na planetu iz niske Zemljine orbite. Orbitirajuci oko planete svakih 90 minuta, spektakl oblaka, okeana i kontinenata se krece ispod njih sa delimicnim lukom ivice planete u daljini. Ali ova digitalno restaurirana slika predstavlja pogled koji su do sada postigla samo 24 coveka, Apolo astronauti, koji su putovali na Mesec i nazad između 1968. i 1972. godine. Originalnu fotografiju, AS17-152-23420, snimila je posada Apolla koja je stigla kuci, 17. decembra 1972. godine. Za sada je to poslednja slika Zemlje iz ove planetarne perspektive snimljena ljudskim rukama.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. maj 2023.

Halejeva prasina, Marsova prasina i Mlecni put

Kredit za sliku & autorska prava: Petr Horalek / Institute of Physics in Opava

Objasnjenje slike: Zrnca kosmicke prasine su se provlacila nocnim nebom pocetkom maja. Iznesena dok je planeta Zemlja propadala kroz tokove otpada koje je za sobom ostavljala periodicna Halejeva kometa, godisnja kisa meteora poznata je kao Eta Akvaridi. Ipak, ove godine vrhunac Eta Akvarida je vizuelno omeo majski svetli pun Mesec. Ali, rani jutarnji sati koji su okruzivali proslomajsku kisu halejeve prasine nisu ometali mesecinu. U ekspozicijama snimljenim izmedju 28. aprila i 8. maja 2022. godine, ova kombinovana slika prikazuje skoro 90 Eta Akvarid meteora, koji se probijaju iz zracenja kise u Vodolije iznad San Pedra de Atakama u Cileu. Centralni Mlecni put se izvija na nebu pred svitanje juzne hemisfere. Slaba traka svetlosti koja se uzdize sa horizonta je Zodijacka svetlost, uzrokovana prasinom koja rasipa suncevu svetlost u blizini ravni ekliptike naseg Suncevog sistema. Duz ekliptike i uvucene u Zodijacki sjaj, su svetle planete Venera, Jupiter, Mars i Saturn. Naravno, nedavno je otkriveno da je sam Mars verovatan izvor prasine duz ekliptike odgovoran za stvaranje zodijackog svetla.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. maj 2023.

Prasnjavi disk zvezde Formalhaut

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, CSA, Processing: András Gáspár (Univ. of Arizona), Alyssa Pagan (STScI), Science: A. Gáspár (Univ. of Arizona) et al.

Objasnjenje slike: Fomalhaut je sjajna zvezda, 25 svetlosnih godina udaljena od planete Zemlje u pravcu sazvezdja Piscis Austrinus. Astronomi su prvi put primetili Fomalhautov visak infracrvene emisije 1980-ih godina. Svemirski i zemaljski teleskopi su od tada identifikovali izvor infracrvene emisije kao disk prasnjavih ostataka, dokaz planetarnog sistema koji okruzuje vrucu, mladu zvezdu. Ali ova ostra infracrvena slika sa MIRI kamere svemirskog teleskopa Dzejms Veb, otkriva detalje Fomalhautovog diska sa ostacima koji nikada ranije nisu vizeni, ukljucujuci veliki oblak prasine u spoljasnjem prstenu koji je moguci dokaz sudarajucih tela, kao i unutrasnji disk prasine i otvor koji je verovatno oblikovan i odrzavaju ga ugrazene, ali nevidljive planete. Traka skale slike je u astronomskim jedinicama, sto je prosecna razdaljina Zemlja-Sunce i pojavljuje se u donjem levom uglu. Fomalhautov spoljni prsten prasine oko zvezda lezi na otprilike dvostruko vecoj udaljenosti od Kuiperovog pojasa naseg Suncevog sistema sa malim ledenim telima i ostacima izvan orbite Neptuna.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. maj 2023.

Mlecni put iznad egipatske pustinje

Kredit za sliku & autorska prava: Amr Abdulwahab

Objasnjenje slike: Deset godina je posmatrac zvezda sanjao da napravi ovakvu sliku. Znao je, da je Nacionalni park Bela pustinja u zapadnom delu Egipta, zivopisno mesto, gde se nalaze brojne formacije krede koje je pescani vetar izvajao u nadrealne strukture. Fotograf je znao da bi nebo iznad moglo biti impresivno tamno u vedroj noci bez Meseca, pokazujuci svetla kao sto je centralni pojas nase galaksije Mlecni put u fantasticnim bojama i detaljima. Tako je pozvao jos iskusnijeg astrofotografa da provedu tri nedelje zajedno u pustinji i planiraju kompozitne slike koje je trebalo snimiti i obraditi da bi se stvorila slika iz snova. Tokom tri dana sredinom marta, snimljene su osnovne slike, sve sa istom kamerom i sa iste lokacije. Rezultat je prikazan ovde, sa fotografom - koji ponosno nosi tradicionalnu beduinsku galabiju - na slici u prvom planu. Ako zelite da vidite obelezenu sliku, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. maj 2023.

Senke na Zemlji

Kredit za sliku & autorska prava: >Marcella Giulia Pace

Objasnjenje slike: Mozete li pronaci dve Zemljine senke na danasnjoj slici? Da biste pronasli prvu senku, primetite da je gornji deo atmosfere rozikast, a donji deo plave boje. To je zato sto je gornja polovina izlozena direktnoj suncevoj svetlosti, dok donja nije. Ljubicasta oblast između je poznata kao Venerin pojas, iako se Venera moze pojaviti samo na drugoj strani neba, blizu Sunca. Plava boja nize atmosfere je uzrokovana time sto Zemlja blokira suncevu svetlost, stvarajuci Zemljinu senku broj 1. Sada, gde je druga Zemljina senka? Pogledajte Mesec. Primecujete li nesto neobicno u donjem levom delu? To podrucje izgleda neobicno mracno jer je u senci Zemlje, stvarajuci Zemljinu senku broj 2. Tacnije, Mesec je snimljen tokom pomracenja Meseca. Ova pazljivo tempirana slika snimljena je u Sampieri, na Siciliji, u Italiji, u julu 2018.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. maj 2023.

Spiralna galaksija spanska igracica

Kredit za sliku & autorska prava: ESA, NASA, >Hubble; Obrada podataka: Detlev Odenthal

Objasnjenje slike: Ako nije savrsena, onda je ova spiralna galaksija bar jedna od najfotogenicnijih. Ostrvski univerzum koji sadrzi milijarde zvezda i udaljen oko 40 miliona svetlosnih godina od sazvezdja Dorado NGC 1566, pokazuje predivan pogled na njeno lice. Klasifikovana kao velika spiralna konstrukcija, NGC 1566 pokazuje dva istaknuta i graciozna spiralna kraka, koje prate svetlo plave zvezde i tamna kosmicka prasina. Brojni snimci NGC 1566 sa Hablovim svemirskim teleskopom su napravljeni za proucavanje formiranja zvezda, supernova i neuobicajeno aktivnog centra spirale. Neke od ovih slika, sacuvane na internetu u Hablovoj arhivi, besplatno su preuzete, kombinovane i digitalno obradjene od strane marljivog amatera da bi se kreirala prikazana slika. Svetlucavi centar NGC 1566 cini spiralu jednom od najblizih i najsjajnijih Seifertovih galaksija, verovatno u centru ima supermasivnu crnu rupu, koja unistava okolne zvezde i gas.