098 - OZUJAK 2023.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. mart 2023.

Jupiter i Venera sa Zemlje

Kredit za sliku & autorska prava: Marek Nikodem (PPSAE)

Objasnjenje slike: To je bilo vidljivo sirom sveta. Konjukcija Jupitera i Venere u zalasku Sunca 2012. godine je bila vidljiva gotovo bez obzira na to gde ste na Zemlji ziveli. Svako na planeti sa jasnim zapadnim horizontom pri zalasku Sunca je mogao da ih vidi. Na slici 2012. godine, kreativni fotograf je otputovao od gradske rasvete Szubina u Poljskoj da bi snimio najblizi pristup dve planete. Svetle planete su tada bile razdvojene samo za tri stepena i njegova cerka je zauzela duhovitu pozu. Blagi crveni zalazak Sunca je jos sijao u pozadini. Jupiter i Venera su ponovo zajedno ovog meseca nakon zalaska Sunca, prolazeci jedan stepen jedan od drugog pre oko nedelju dana.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. mart 2023.

Jupiter i Venera iznad Italije

Kredit za sliku & autorska prava: Giovanni Tumino

Objasnjenje slike: Koje su to dve svetle tacke? To su planete. Pre nekoliko dana, dve najsjajnije planete na nocnom nebu su prosle unutar jednog stepena jedna od druge, u konjunkciji. Vidljive odmah nakon zalaska Sunca u vecem delu sveta, dve svetle tacke su bile Jupiter (levo) i Venera (desno). Ova slika je snimljena blizu Cirike, Sicilija, Italija. Nedelju dana ranije, Venera se uzdizala vise na zalasku Sunca da bi se susrela sa Jupiterom koji je padao. Sada su zamenili mesta. Naravno, Venera ostaje mnogo bliza i Suncu i Zemlji nego Jupiteru - prividna bliskost izmedju planeta na nebu Zemlje je bila samo ugaona. Jos uvek mosete videti popularni par oko sat vremena nakon zalaska Sunca ovog meseca, iako nastavljaju da se razdvajaju, a Jupiter nastavlja da zalazi ranije svake noci.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. mart 2023.

10 dana Venere i Jupitera

Kredit za sliku & autorska prava: Soumyadeep Mukherjee

Objasnjenje slike: Venera i Jupiter su mozda privukli vasu paznju u poslednje vreme. Predstojeci bliski spoj dve najsjajnije planete vidljive na vedrom vecernjem nebu bilo je tesko propustiti. Sa Jupiterom na vrhu, pocevsi od 21. februara i zavrsavajuci 2. marta, njihov blizak pristup se svakodnevno belezi, s leva na desno, na ovim panelima iz Dhanbada, Indija. Blizu zapadnog horizonta, vecernje boje neba i ekspozicije koje se koriste za svaki panel zavise od lokalnih uslova u blizini zalaska Sunca. Jupiteru i Veneri se 22. februara pridruzio mladi srp Meseca. Cinilo se da je nebeski par bio udaljen samo sirine punog Meseca do 2. marta. Naravno, tog datuma su dve planete bile fizicki razdvojene za preko 600 miliona kilometara u svojim orbitama oko Sunca. U narednim danima Jupiter ce se polako smestiti u bljestavilo pri zalasku Sunca, ali ce Venera nastaviti da se pomera dalje od Sunca na zapadnom nebu da bi se istakla u svojoj trenutnoj ulozi sjajne vecernje zvezde.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. mart 2023.

RCW 86: Istorijski ostatak supernove

Kredit za sliku & autorska prava: CTIO/NOIRLab/DOE/NSF/AURA, T.A. Rector (Univ.of Alaska/NSF’s NOIRLab), J. Miller (Gemini Obs./NSF’s NOIRLab), M. Zamani & D. de Martin (NSF’s NOIRLab)

Objasnjenje slike: Godine 185. n.e., kineski astronomi su zabelezili pojavu nove zvezde u asterizmu Nanmen. Taj deo neba je identifikovan kao Alfa i Beta Kentauri na savremenim zvezdanim kartama. Nova zvezda je mesecima bila vidljiva golim okom, a sada se smatra da je to najranija zabelezena supernova. Ovaj duboki teleskopski pogled otkriva tanke obrise emisione magline RCW 86, samo vidljive na pozadini zvezda, za koju se smatra da je ostatak te zvezdane eksplozije. Snimljena sirokougaonom kamerom, koja radi u Interamerickoj opservatoriji Cerro Tololo u Cileu, slika prati punu sirinu neravnog omotaca gasa jonizovanog udarnim talasom koji se jos uvek siri. Svemirske slike ukazuju na obilje elementa gvozdja u RCW 86 i odsustvo neutronske zvezde ili pulsara unutar ostatka, sto sugerise da je originalna supernova bila tipa Ia. Za razliku od eksplozije supernove masivne zvezde u kolapsu jezgra, supernova tipa Ia je termonuklearna detonacija na zvezdi belog patuljaka koja akreira materijal od pratioca u binarnom sistemu zvezda. U blizini ravni nase galaksije Mlecni put i veći od punog Meseca na nebu, ovaj ostatak supernove je previse slab da bi se mogao videti okom. RCW 86 je udaljen oko 8.000 svetlosnih godina i ima oko 100 svetlosnih godina u precniku.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. ožujak 2023.  

Razmrsena NGC 3169  

Kredit za sliku & autorska prava: Mike Selby & Mark Hanson

Objasnjenje slike:   Spiralna galaksija NGC 3169 se izgleda raspetljava u ovom kosmickom scenariju, koji se odvija na udaljenosti od oko 70 miliona svetlosnih godina, malo ispod svetle zvezde Regul kod bledog sazvezdja Sekstant. Njeni predivni spiralni kraci su izobliceni u gravitacione repove, jer NGC 3169 (gore) i susedna NGC 3166, gravitaciono uticu jedna na drugu, sto je cesta sudbina koja pogadja cak i svetle galaksije u lokalnom univerzumu. Dugacki izvuceni zvezdani lukovi i perjanice ukazuju na gravitacionu interakciju i izgledaju kao da se sire na ovoj sarenoj grupnoj fotografiji galaksija. Slika obuhvata 20 uglovnih minuta, sto na pretpostavljenoj udaljenosti grupe, odgovara oko 400.000 svetlosnih godina i pokazuje takodje manju, bledju NGC 3165 desno dole. NGC 3169 svetluca osim toga u celokupnom spektru - od radiotalasa do rentgenskih zraka -, jer ona poseduje aktivno galakticko jezgro u kome se verovatno nalazi veoma masivna crna rupa.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

01. ožujak 2023.  

Maglina Plamena zvezda

Kredit za sliku & autorska prava: Thomas Röell

Objasnjenje slike:   Da li je zvezda AE Aurigae u plamenu? Ne. Iako je AE Aurigae nazvana Plamena zvezda, a okolna magline IC 405 je nazvana Maglina Plamena zvezda, pa iako se nekima maglina cini kao uskovitlani plamen, nema vatre. Jer, vatra  se obicno definise kao brzo molekularno nabavljanje kiseonika, desava se samo kada je prisutno dovoljno kiseonika i nije vazna u tako visokoenergetskim okruzenjima sa niskim sadrzajem kiseonika kao sto su zvezde. Svetla zvezda AE Aurigae se nalazi blizu centra magline Plamene zvezde i toliko je vrela da sija plavo, emitujuci svetlost tako energicnu da odbacuje elektrone iz okolnog gasa. Kada proton ponovo uhvati elektron, emituje se svetlost, kao sto se vidi u okolnoj emisionoj maglini. Snimljena pre tri nedelje, maglina Plamena zvezda je vidljiva blizu centra kompozitne slike, izmedju crvene magline Punoglavac sa leve strane i plavorepe komete ZTF sa desne strane. Maglina Plamena zvezda je udaljena oko 1.500 svetlosnih godina, prostire se na oko 5 svetlosnih godina i vidljiva je malim teleskopom prema sazvezdju Kocijasa.