095 - PROSINAC 2022.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. decembar 2022.

M16: Stub radjanja zvezda sa Dzejms Veba

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, CSA, STScI, Obrada & Copyright: Mehmet Hakan Özsaraç

Objasnjenje slike: Sta se desava unutar ove interstelane planine? Radjaju se zvezde. Planina je u stvaru stub gasa i prasine u zivopisnoj maglini Orao (M16). Stub kao sto je ovaj je toliko male gustine da biste lako mogli da letite kroz njega - samo deluje cvrsto zbog visokog sadrzaja prasine i velike dubine. Svetlece oblasti su iznutra osvetljene novoformiranim zvezdama. Ove oblasti sijaju u crvenoj i infracrvenoj svetlosti jer se plava svetlost rasprsuje interstelarnom prasinom. Prikazana slika je nedavno snimljena u skoro infracrvenom svetlu sa nevidjenim detaljima od strane svemirskog teleskopa Dzejms Veb (JVST), lansiranog krajem prosle godine. Energetska svetlost, abrazivni vetrovi i konacne supernove ovih mladih zvezda polako ce unistiti ovu zvezdanu kolonu radjanja u sledecih 100.000 godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. decembar 2022.

Plejade: zvezdano jato sedam sestara

Kredit za sliku & autorska prava: Blake Estes
(iTelescope Siding Spring Obs.) & Christian Sasse

Objasnjenje slike: Da li ste nekada videli Plejade? Sigurno vam nisu izgledale tako prasnjavo. Svetle zvezde Plejada su najpoznatije zvezdano jato na nebu. One mogu da se vide bez dvogleda cak i u sred svetlosno zagadjenog grada. Kod dugo eksponirane fotografije na tamnom mestu, jasno vidljivo se pojavljuju oblaci prasine, koji se nalaze oko Plejada. Ova slika je napravljena sa dugotrajnom ekspozicijom i pokazuje nebesku oblast koja ima velicinu od mnogih precnika punog Meseca. Plejade su poznate i kao M45 ili "sedam sestara". One su oko 400 svetlosnih godina udaljene u sazvezdju Bika (Taurus). Poznata legenda kaze da je jedna od svetlih zvezda pobledela od kada je jato dobilo ime i samo su jos sest zvezda vidljive golim okom. Pravi broj zvezda u Plejadama moze da bude manje ili vise od sedam, on zavisi od tame nebeske okoline i od dobrog vida posmatraca.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. decembar 2022.  

Video: Snage deset

Kredit za video & autorska prava: Charles & Ray Eames (Eames Office)  

Objasnjenje videa:   Koliko drugacije izgleda univerzum u veoma malim razmerama? U veoma velikim razmerama? Najpoznatiji kratki naucni film svoje generacije daje poredjenja koja oduzimaju dah. Taj film, "Powers of Ten", prvobitno je nastao sezdesetih godina, a zvanicno je postavljen na Jutjub i ugradjen ovde. Od cebeta za piknik u blizini Cikaga, pored Device jata galaksija, svakih deset sekundi film se umanjuje da bi prikazao kvadrat deset puta veci sa svake strane. 9-minutni video se zatim preokrece, zumirajuci za faktor deset svake dve sekunde i zavrsava unutar jednog protona. Serija "Snaga deset" je zapravo zasnovana na knjizi "Kosmicki pogled" Keesa Boekea iz 1957. godine, kao i slican, ali uglavnom animirani film "Kosmicki zum", koji je takodje nastao kasnih sezdesetih godina. Promenljive perspektive su toliko zanosne i poucne da su delovi ponovo kreirani koristenjem modernijih kompjuterizovanih tehnika, ukljucujuci prvih nekoliko minuta filma "Kontakt". Rej i suprug Carls Ejms, kreatori filma, bili su poznati kao duhovi koji su bili prilicno vizionarski, pa su cak i izmislili svoju popularnu stolicu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. decembar 2022.

Stereo Mars blizu opozicije

Kredit za sliku & autorska prava: Marco Lorenzi

Objasnjenje slike: Mars izgleda ostro na ova dva teleskopska snimka, napravljena krajem novembra iz Singapura. U to vreme, Mars je bio oko 82 miliona kilometara udaljen od Singapura i priblizavao se svojoj opoziciji, nasuprot Suncu na nebu planete Zemlje, 8. decembra. Olimpus Mons, najveci vulkan u oblasti Tarsis Montes (i najveci poznati vulkan u Suncevom sistemu) , nalazi se u blizini Marsovog zapadnog dela. Na obe slike to je belicasta krofna u gornjem desnom uglu. Tamno podrucje vidljivo blizu centra je oblast Tera Sirenum, dok je dugo tamno poluostrvo najblize istocnom delu planete, Sinus Gomer. Blizu njegovog vrha je krater Gejl, mesto sletanja rovera Kjuriositi 2012. godine. Iznad Sinus Gomera, bele mrlje su drugi vulkani u oblasti Elizijum. Na vrhu planete je severna polarna kapa prekrivena ledom i oblacima. Snimljene u razmaku od oko dva dana, ove slike iste Marsove hemisfere cine stereo par. Pogledajte centar kadra i prekrizite oci dok se odvojene slike ne spoje da biste videli Crvenu planetu u 3D.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. decembar 2022.

Spajanje galaktickog para IIZw096

Kredit za sliku & autorska prava: ESA/Webb, NASA & CSA, L. Armus, A. Evans

Objasnjenje slike: Na infracrvenim talasnim duzinama, ovaj par galaksija koji se spaja je udaljen oko 500 miliona svetlosnih godina prema sazvezdju Delfin. Kosmicka mesavina se vidi na pozadini jos udaljenijih galaksija i povremenih siljastih zvezda u prvom planu. Ali samo spajanje galaksija obuhvata oko 100.000 svetlosnih godina na ovoj dubokoj slici svemirskog teleskopa Dzejms Veb. Podaci o slici su sa Vebbove kamere za infracrvenu (NIRCam) i srednje infracrveni instrument (MIRI). Njihov kombinovani, ostar infracrveni pogled, prati restrukturiranje galakticke skale u divljoj mesavini intenzivnih oblasti formiranja zvezda i iskrivljenih spiralnih krakova prasnjavog spajanja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

01. decembar 2022.  

Artemis 1: Letenje dan 13.

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Artemis 1

Objasnjenje slike:   Na 13. dan leta (28. novembra) misije Artemis 1, svemirska letelica Orion je dostigla svoju maksimalnu udaljenost od Zemlje. U stvari, preko 430.000 kilometara od Zemlje, njena daleka retrogradna orbita takodje postavlja Orion na skoro 70.000 kilometara od Meseca. U istom vidnom polju na ovom video kadru od 13. dana leta, planeta i veliki prirodni satelit se cak pojavljuju otprilike iste velicine iz perspektive svemirske letelice bez posade. Danas (1. decembra) bi trebalo da vidimo kako Orion napusta svoju daleku retrogradnu orbitu. Na putu do planete Zemlje uputice se ka drugom letenju od Meseca sa pogonom. Spustanje na domaci svet se ocekuje 11. decembra.