087 - TRAVANJ 2022.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. april 2022.

Planeta Zemlja u sumrak

Kredit za sliku & autorska prava: ISS Expedition 2 Crew, Gateway to Astronaut Photography of Earth, NASA

Objasnjenje slike: Nijedna iznenadna, ostra granica ne obelezava prelazak dana u noc na ovom predivnom pogledu na okean i oblake iznad nase lepe planete Zemlje. Umesto toga, linija senke ili terminator je difuzna i pokazuje postepeni prelazak u tamu koju dozivljavamo kao sumrak. Dok Sunce osvetljava scenu sa desne strane, vrhovi oblaka reflektuju nezno pocrvenelu suncevu svetlost filtriranu kroz prasnjavu troposferu, najnizi sloj hranljive atmosfere planete. Jasan visinski sloj, vidljiv duz gornje ivice dnevne strane, rasprsuje plavu suncevu svetlost i bledi u tami svemira. Ova slika je napravljena u junu 2001. godine, sa Internacionalne Svemirske Stanice u orbiti na visini od 211 nautickih milja. Naravno od kuce, mozete pogledati Zemlju sada.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. april 2022.

Apolo 16: Panorama Meseca

Kredit za sliku & autorska prava: Apollo 16, NASA; Sastavljanje panorame: Mike Constantine

Objasnjenje slike: Pre pedeset godina, 20. aprila 1972. godine, lunarni modul Apola 16, Orion je sleteo na vidljivu stranu Meseca u juzno-centralnim Dekartovom planinama. Dok je astronaut Ken Matingli kruzio u Kasperu, prijateljski komandni i servisni modul, Orion je doveo Dzona Janga i Carlsa Djuka na povrsinu Meseca. Oni su proveli skoro tri dana na Mesecu. Konstruisan od slika (AS16-117-18814 do AS16-117-18820) snimljenih pred kraj njihovog treceg i poslednjeg izleta na povrsini, ovaj panoramski pogled postavlja lunarni modul u daljinu prema levoj strani. Njihovo elektricno lunarno vozilo u prvom planu, Duke upravlja kamerom, dok Jang usmerava komunikacionu antenu visokog pojacanja ka nebu, ka planeti Zemlji.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. april 2022.

Linija planeta iznad Njujorskog mosta

Kredit za sliku & autorska prava: Stan Honda

Objasnjenje slike: Postoji zanimljivo nebo koje mozete da vidite ako se probudite pre Sunca. Poredjane prema istocnom horizontu su cetiri planete u nizu. Planete su toliko svetle da se cak mogu videti sa sjajnog neba unutar grada. U stvari, predstavljena slika je preuzeta iz Njujorka, SAD, a prvi plan je istaknut mostom RFK (Triborough). Na slici su planete, s leva na desno, Jupiter, Venera, Mars i Saturn. Sve planete se pojavljuju u nizu jer sve kruze oko Sunca u istoj ravni. Ova ravan, nazvana ravan ekliptike, stvorena je u ranim danima naseg Suncevog sistema i ukljucuje sve planete, naravno i Zemlju. Jutarnja parada planeta nastavice se tokom aprila i maja, a u junu ce joj se pridruziti i Merkur.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. april 2022.

Zvezde i globule iznad magline Trčeća kokoška

Kredit za sliku & autorska prava: Stefan Steve Bemmerl

Objasnjenje slike: Jaja ove ogromne kokoske bi mogla da se pretvore u zvezde. Emisiona maglina je predstavljena u odredjenim dodeljenim naucnim bojama i katalogizovana je kao IC 2944, ali zbog svog oblika nosi naziv maglina Trceca kokoska. Na gornjoj ivici slike su mali, tamni molekularni oblaci bogati neprovidnog kosmickom prasinom. Ova "jaja" su nazvana prema njihovom otkrivacu Thackeray-globule i one mogu da se putem gravitacije zgusnu u nove zvezde, ali njihove sudbine su nesigurne, jer zbog intenzivnog zracenja bliskih mladih zvezda, veoma brzo budu erodirane. Ove masivne, energetske zvezde obrazuju sa flekavim, svetlecim gasom i kompleksnim oblastima reflektirajuce prasine, otvoreno jato Collinder 249. Lepa nebeska oblast je sa udaljenoscu magline od oko 6.000 svetlosnih godna, siroka oko 60 svetlosnih godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. april 2022.

Zvezde i planete iznad Portugala

Kredit za sliku & autorska prava: Miguel Claro (TWAN, Dark Sky Alqueva)

Objasnjenje slike: Misija je bila da se dokumentuju ptice koje lete noću - ali na kraju je takođe dokumentovano prelepo nebo. Istaknuti širokougaoni mozaik snimljen je iznad stepskih zlatnih polja u Mertoli u Portugalu 2020. godine. Sa tako mračne lokacije, očigledan sjaj koji oduzima dah se nadvijao nad noćnim nebom: centralni pojas naše galaksije Mlečni put. Ali ovo nebo je imalo mnogo više. Tanki oblaci su lebdeli nebom kao zlatne trake. Planeta Mars se pojavila krajnje levo, dok su planete Saturn i Jupiter takođe bile istovremeno vidljive -- ali na suprotnoj strani neba, ovde krajnje desno. Blizu vrha slike može se naći sjajna zvezda Vega, dok se daleko udaljena i slaba galaksija Andromeda može videti levo, odmah ispod luka Mlečnog puta. Kako tekući mesec napreduje, nekoliko planeta su se poređale na nebu pred zoru: Jupiter, Venera, Mars i Saturn. Da biste videli obelezenu sliku pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. april 2022.

Satl iznad Zemlje

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Expedition 22 Crew

Objasnjenje slike: Sta se to priblizava? Astronauti na Internacionalnoj svemirskoj stanici 2010. godine, prvi put su je videli u daljini. Ubrzo je postala veca i videla se kao tamna silueta. Kako se jos vise priblizavala, silueta je izgledala kao svemirski brod. Konacno, objekat se pokazao kao Spejs satl Endeavour, i ubrzo je, kako se ocekivalo, pristao na svemirsku stanicu koja kruzi oko Zemlje. Na slici je Endeavour snimljen blizu Zemljinog horizonta dok se priblizavao, gde je bilo vidljivo nekoliko slojeva Zemljine atmosfere. Direktno iza satla je mezosfera, koja izgleda plavo. Atmosferski sloj koji izgleda beo je stratosfera, dok je narandzasti sloj Zemljina troposfera. Zajedno, ovi tanki slojevi vazduha - koji se zajedno prostiru na manje od 2 procenta Zemljinog radijusa - odrzavaju sve nas na mnogo nacina, ukljucujući obezbeđivanje kiseonika za disanje i barijeru opasnim zracenjima iz svemira.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. april 2022.

Orionovi cetinari

Kredit za sliku & autorska prava: Juan Carlos Casado (Starry Earth, TWAN)

Objasnjenje slike: Snimljene kamerom fiksiranom na stativ, mnoge kratke ekspozicije su bile uskladjene sa zvezdama kako bi se otkrilo ovo prelepo, tamno nocno nebo. Snimljene u blizini ruralnog sela Albanija u severoistocnom uglu Spanije, tri zvezde Orionovog pojasa protezu se preko gornjeg centra u zvezdanom okviru. Alnitak, najistocnija (leva) zvezda u pojasu, vidi se pored difuznijeg sjaja Plamene magline i tamnog zareza cuvene Konjske glave. Lako vidljiva golim okom Velika Orionova maglina je ispod zvezda u pojasu. Udaljen samo 1.500 svetlosnih godina, najblizi je veliki zvezdani rasadnik nasoj lepoj planeti. Ipak, sto se najbolje vidi na fotografijama, sirok i slab luk Barnardove petlje izgleda kao da obuhvata Orionove svetlije zvezde i magline. U severno prolece zalazi poznato severno zimsko sazvezdje. Blizu zapadnog horizonta, u donjem desnom uglu Orionov ocigledno svetlo plavi superdzin Rigel samo dodiruje grane bora.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. april 2022.

Kamenje na Marsu

Kredit za sliku autorska prava: NASA, JPL-Caltech, MSSS

Objasnjenje slike: Vetrom naostrene stene pokrivaju ovu siroku nagnutu ravnicu u podnozju brda Mount Sarp, krater Gejl, Mars. Nazvana „ledja aligatora“ njihov hrapav, ljuskavi izgled uhvacen je u ovim digitalno spojenim Mastcam fotografijama sa rovera Curiosity na misiji sol 3.415 (15. mart 2022). Ranije je voznja preko stena koje su se nalazile u pozadini aligatora dovela do ostecenja tockova rovera, pa su clanovi tima Kjuriositija odlucili da se okrenu i krenu drugom putanjom kako bi nastavili uspon rovera. Curiositi je na usponu na centralnu planinu kratera Gale visoku 5,5 kilometara od 2014. Dok se penje, izdrzljivi rover je bio u mogucnosti da istrazuje slojeve oblikovane vodom na Marsu pre milijardi godina.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. april 2022.

Mesije 96

Kredit za sliku & autorska prava: Mark Hanson
and Mike Selby

Objasnjenje slike: Cini se da se spiralni krakovi vrte oko jezgra Mesijea 96 na ovom zivopisnom, detaljnom portretu prelepog ostrvskog univerzuma. Naravno, M96 je spiralna galaksija, i racunajuci slabe krakove koji se protezu izvan svetlije centralne oblasti, prostire se na oko 100 hiljada svetlosnih godina. To je otprilike velicine naseg Mlecnog puta. Poznato je da je M96 udaljen 38 miliona svetlosnih godina, dominantan clan grupe galaksija Lav I. Pozadinske galaksije i manji clanovi grupe Lava I mogu se pronaci ispitivanjem slike. Najzanimljivija je sama spiralna galaksija koja se vidi na ivici iza spoljasnjeg spiralnog kraka blizu pozicije na 1 sat od centra. Njena svetla centralna izbocina presecena sopstvenim tamnim oblacima prasine, spirala na ivici pozadine izgleda da je otprilike 1/5 velicine M96. Ako je ta pozadinska galaksija po stvarnoj velicini slicna M96, onda bi bila oko 5 puta udaljenija.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. april 2022.

Mlecni Put iznad Djavolje Kule

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA; Obrada: Josh Lake

Objasnjenje slike: Sta je stvorilo Djavolju kulu? O poreklu ovog izuzetnog kamenog monolita u Vajomingu, SAD, se jos uvek raspravlja, a vodeca hipoteza kaze da je to stvrdnuta lava. Prema ovoj teoriji, laksa stena koja je nekada okruzivala gusti vulkanski vrat sada je erodirala, ostavljajuci dramaticnu kulu. Poznata Indijancima po imenima ukljucujuci Bear's Lodge i Great Grey Horn, gusta stena ukljucuje najduze poznate sestougaone stubove, neke visoke i preko 180 metara. Visoko iznad, centralna traka galaksije Mlecni put se izvija preko neba. Vidljivi su mnogi znacajni nebeski objekti, ukljucujuci tamne niti magline Cev i crvenkaste magline Laguna sa desne strane tornja. Zelena trava i drvece su u prednjem planu, dok se oblaci pojavljuju blizu horizonta sa leve strane tornja. Za razliku od mnogih drugih meDjunarodnih znamenitosti, planinarima je dozvoljeno da se penju na DJavolji toranj.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. april 2022.

N11: Zvezdani oblaci LMC-a

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA; Obrada: Josh Lake

Objasnjenje slike: Masivne zvezde, abrazivni vetrovi, planine prasine i energeticna svetlost oblikuju jedan od najvecih i najzivopisnijih oblasti formiranja zvezda u Lokalnoj grupi galaksija. Poznata kao N11, oblast je vidljiva u gornjem desnom uglu mnogih slika njegove maticne galaksije, suseda Mlecnog puta poznatog kao Veliki Magelanov oblak (LMC). Prikazana slika je snimljena u naucne svrhe od strane svemirskog teleskopa Habl i ponovo umetnicki obradjena. Iako je odeljak na slici iznad poznat kao NGC 1763, cela emisiona maglina N11 je druga po velicini LMC posle magline Tarantela. Kompaktne globule tamne prasine u kojima se nalaze mlade zvezde u nastajanju, takodje su vidljive oko slike. Nedavna studija promenljivih zvezda u LMC-u sa Hablom pomogla je da se ponovo kalibrira skala udaljenosti posmatranog univerzuma, ali je rezultirala malo drugacijom skalom od one koja je pronadjena koristenjem prodorne kosmicke mikrotalasne pozadine.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. april 2022.

Svemirska stanica prelazi preko Sunca

Kredit za sliku & autorska prava: Wang Letian (Eyes at Night)

Objasnjenje slike: Obicno je Internacionalna Svemirska Stanica vidljiva samo nocu. Dok se krece preko nocnog neba i kruzi oko Zemlje, Internacionalna Svemirska Stanica (ISS) moze da se posmatra kao svetla tacka priblizno jednom mesecno sa mnogih lokacija. ISS je tada vidljiva tek posle zalaska Sunca ili neposredno pre izlaska Sunca jer sjaji reflektiranom Suncevom svetloscu - jednom kada ISS udje u Zemljinu senku, nestaje iz vida. Jedina prilika kada je ISS vidljiva tokom dana je kada prolazi direktno ispred Sunca. Ona prolazi tako brzo da samo kamere koje snimaju kratke ekspozicije mogu vizuelno da zamrznu ISS siluetu na pozadinskom Suncu. Ova serija slika je kasnije kombinovana sa odvojenom slikom koja istice teksturu besprekornog Sunca i slikom koja pokazuje Sunceve erupcije duz ivice.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. april 2022.

Senke na Mesecevom juznom polu

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Arizona State U., Lunar Reconnaissance Orbiter

Objasnjenje slike: Da li je ova slika Meseceve povrsine snimljena mikroskopom? Ne - to je mapa osvetljenja sa vise vremena napravljena sirokougaonom kamerom. Da bi je kreirala, svemirska sonda Lunar Reconnaissance Orbiter prikupila je 1.700 slika u periodu od 6 lunarnih dana (6 zemaljskih meseci), vise puta pokrivajuci oblast usredsredjenu na juzni pol Meseca iz razlicitih uglova. Dobijene slike su naslagane da bi se napravila ova mapa - koja predstavlja procenat vremena kada je svako mesto na povrsini bilo osvetljeno Suncem. Ostajuci ubedljivo u senci, dno kratera Seklton precnika 19 kilometara, se vidi blizu centra mape. Sam lunarni juzni pol je oko 9 sati na obodu kratera. Tla kratera u blizini lunarnog juznog i severnog pola mogu ostati u trajnoj senci, dok planinski vrhovi mogu ostati na skoro neprekidnoj suncevoj svetlosti. Korisno za buduce ispostave, zasjenjeno tlo kratera mogli bi ponuditi rezervoare vodenog leda, dok suncem obasjani planinski vrhovi nude dobre lokacije za prikupljanje solarne energije.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. april 2022.

Konjunkcija Marsa i Saturna

Kredit za sliku & autorska prava: Damian Peach

Objasnjenje slike: Slabije zvezde u zodijackom sazvezdju Jarca su rasute u blizini ravni ekliptike u ovom vidnom polju. Dve najsjajnije u centru nisu zvezde, vec planete Mars i Saturn. Fotografisano ujutru 4. aprila, teleskopski snimak je uhvatio njihovu privlacnu blisku vezu na nebu pred svitanje, par planeta razdvojenih za samo oko 1/3 stepena. To je manje od prividne sirine punog Meseca. Mozete li reci koja je koja planeta? Ako ste pretpostavili da je Mars crveniji, bili biste u pravu. Iznad Marsa, nesto slabiji Saturn i dalje sija sa bledjom zuckastom nijansom uz pomoc reflektovane sunceve svetlosti. Cak i pri malom uvecanju, najveci i najsjajniji Saturnov mesec Titan moze da se uoci pored planete veoma blisko sa leve strane.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. april 2022.

Hejl-Bop: Velika kometa godine 1997.

Kredit za sliku & autorska prava: Stefan Seip (TWAN)

Objasnjenje slike: Pre samo dvadeset pet godina, kometa Hejl-Bop je kruzila oko Sunca i ponudila zaslepljujuci spektakl na nocnom nebu planete Zemlje. Digitalizovana sa originalne astrofoto slike na dijapozitivu od 35 mm u boji, ova klasicna slika velike komete iz 1997. godine je snimljena nekoliko dana nakon njenog prolaska perihelom 1. aprila 1997. Napravljena kamerom i telefoto objektivom na malom teleskopu, 10-minutna, rucno vodjena ekspozicija sadrzi nezaboravne repove Hejl-Bop komete, belicasti rep prasine i rep plavih jona. Ovde se jonski rep proteze preko deset stepeni preko severnog neba. Sve u svemu, Hejl-Bop je bila vidljiva golim okom od kraja maja 1996. do septembra 1997. Takodje poznata kao C/1995 O1, Hejl-Bop je prepoznata kao jedna od najkompozicionalnijih kometa, koja je prosla kroz unutrasnji Suncev sistem. Posetilac iz dalekog Oortovog oblaka, sledeci perihelski prolaz komete bi trebalo da se opet pojavi oko 4380. godine nove ere.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. april 2022.

Messie 24: Sagittarius zvezdani oblak

Kredit za sliku & autorska prava: Gabriel Rodrigues Santos

Objasnjenje slike: Za razliku od vecine objekata u Mesjeovom cuvenom katalogu dalekih nebeskih objekata, M24 nije svetla galaksija, nema zvezde i nije maglina. To je praznina u obliznjim medjuzvezdanim oblacima prasine, koja omogucava prikaz dalekih zvezda u spiralnom kraku Strelca u nasoj galaksiji Mle?ni put. Kada pogledate oblak zvezde sa dvogledom ili malim teleskopom, moћete da vidite zvezde koje su udaljene od Zemlje oko 10.000 svetlosnih godina ili viљe, kroz otvor koji prelazi vise od 300 svetlosnih godina. M24 se ponekad naziva i mali Sagittarius-oblak zvezda, njegove svetle zvezde popunjavaju levu stranu ovog veli?anstvenog pogleda na nebo. Vidno polje teleskopa pokazuje oko 4 stepena ili sirinu 8 precnika punog Meseca u sazvezdju Strelac, sadrzi mnostvo malih, gustih oblaka prasine i magle u centru Mlecnog puta, ukljucujuci crvenkastu emisiju IC 1284 blizu vrha slike.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. april 2022.

Earendel: Zvezda u ranom univerzumu

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, B. Welch (JHU), D. Coe (STScI);
Obrada: A. Pagan (STScI)

Objasnjenje slike: Da li je Earendel najudaljenija zvezda koja je do sada otkrivena? Ova naucna mogucnost je nastala, kada je svemirski teleskop Habl posmatrao ogromno jato galaksija. Primeceno je da efekat gravitacionog sociva ovog jata uvecava i izoblicava galaksiju daleko u pozadini. Ova izoblicena pozadinska galaksija je toliko udaljena da ima crveni pomak od 6,2 i pojavljuje se na predstavljenoj slici kao duga crvena struna, dok su perle na tom nizu verovatno zvezdana jata. Socivo galaktickog jata stvara liniju maksimalnog uvecanja gde pozadinski objekti mogu da izgledaju uvelicani vise hiljada puta. Na raskrsnici izmedju linije galaksije i linije maksimalnog povecanja se nalazi jedna "perla" koja pokazuje dokaze da potice od sjajne zvezde u ranom univerzumu - sada nazvane Earendel. Buduca istrazivanja mogu da ukljuce vise Hablovih slika, da bi se videlo kako varira jacina sjaja ove zvezde, a takodje ce ona biti posmatrana i sa novim svemirskim teleskopom Dzejms Veb kada postane operativan kasnije ove godine. Udaljenost ove zvezde je veca od bilo koje poznate stabilne zvezde - iako je zvezda koja je eksplodirala stvarajuci GRB 090423 imala crveni pomak od 8,2.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. april 2022.

Sedam sestara versus maglina Kalifornija

Kredit za sliku & autorska prava: Neven Krcmarek

Objasnjenje slike: U gornjem desnom uglu, obucene u plavo, su Plejade. Takodje poznate kao Sedam sestara ili M45, Plejade su jedna od najsjajnijih i najlakše vidljivih otvorenih zvezdanih jata na nebu. Plejade sadrže preko 3.000 zvezda, od nas su udaljene oko 400 svetlosnih godina i imaju samo 13 svetlosnih godina u precniku. Oko zvezda je sjajna, plava, refleksiona maglina, koja se sastoji od fine prašine. Uobicajena legenda je da je jedna od svetlijih zvezda izbledela od kada je jato dobilo ime. U donjem levom uglu, se nalazicrvena maglina Kalifornija. Nazvana po svom obliku, maglina Kalifornija je mnogo tamnija i stoga je teže uocljivija od Plejada. Takodje poznata kao NGC 1499, ova masa crvenog usijanog vodonicnog gasa je udaljena oko 1.500 svetlosnih godina. Iako bi oko 25 precnika punog Meseca moglo da stane izmedju njih, predstavljena kompozitna širokougaona slika, pokazuje oba objekta. Pažljiva inspekcija duboke slike takodje će otkriti oblast formiranja zvezda IC 348 i molekularni oblak LBN 777. Ako zelite da vidite obelezenu sliku, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. april 2022.

Vorteks aurora iznad Islanda

Kredit za sliku & autorska prava: Christophe Suarez

Objasnjenje slike: Ne, automobil nije bio u opasnosti da ga veliki nebeski vrtlog usisa u svemir. Iz jednog razloga, vrtlog je zaista bio aurora, a posto su aurore stvorene cesticama koje udare u Zemlju iz svemira, one ne stvaraju vakuum. Ovaj brzo razvijajuci auroralni prikaz je izazvan koronalnim izbacivanjem mase sa Sunca koja je prosla pored Zemlje dovoljno blizu da izazove talasanje u Zemljinoj magnetosferi. Gornji crveni delovi aurore se nalaze na visini od preko 250 kilometara sa svojim crvenim sjajem koji stvara atomski kiseonik iz atmosfere koji direktno dobija energiju od dolazecih cestica. Donji zeleni delovi aurore se javljaju na visini od preko 100 kilometara sa svojim zelenim sjajem stvorenim atmosferskim atomskim kiseonikom koji se indirektno pokrece sudarima sa molekularnim azotom koji je prvi dobio energiju. Ispod 100 kilometara ima malo atomskog kiseonika, zbog cega aurore naglo prestaju. Koncentricni cilindri prikazuju dramaticnu auroralnu koronu gledano sa strane. Prikazana slika je napravljena od jedne ekspozicije od 3 sekunde snimljene sredinom marta iznad jezera Mivatn na Islandu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. april 2022.

CMB dipol: Ubrzanje kroz univerzum

Kredit za sliku & autorska prava: DMR, COBE, NASA, Four-Year Sky Map