086 - OZUJAK 2022.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. mart 2022.

Venera i trostruko ultravioletno Sunce

Kredit za sliku & autorska prava: NASA/href="https://sdo.gsfc.nasa.gov/">SDO & the AIA, EVE, and HMI teams;
Digital Composition: Peter L. Dove

Objasnjenje slike: Ovo je bila veoma neobicna vrsta pomracenja Sunca. Obicno je Zemljin Mesec taj koji pomracuje Sunce. Medjutim, 2012. godina to je uradila planeta Venera. Kao kod Suncevog pomracenja Mesecom, faza Venere je postajala sve tanji polumesec, kako je postajala sve bolje uskladjena sa Suncem. Na kraju je poravnanje postalo savrseno i faza Venere je pala na nulu. Tamna tacka Venere je presla nasu maticnu zvezdu. Situacija bi se tehnicki mogla oznaciti kao Venerino prstenasto pomracenje sa izuzetno velikim vatrenim prstenom. Na slici tokom okultacije, Sunce je fotografisano u tri boje ultravioletnog svetla od strane Opservatorije za Solarnu Dinamiku koja kruzi oko Zemlje, pri cemu je tamna oblast na desnoj strani odgovarala koronalnoj rupi. Nekoliko sati kasnije, dok je Venera nastavila da ide svojom orbitom, ponovo se pojavila blaga faza polumeseca na njoj. Sledeci venerin tranzit preko Sunca će se dogoditi se 2117. godine.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. mart 2022.

Interstelarna kometa 2I Borisov

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, and D. Jewitt (UCLA) et al.

Objasnjenje slike: Sa nekog drugog mesta u galaksiji Mlecni put, kometa 2I/Borisov je upravo bila u poseti Suncevom sistemu. Otkrio je astronom amater Genadij Borisov 30. avgusta 2019. godine, prva poznata interstelarna kometa se vidi na ove dve slike svemirskog teleskopa Habl iz novembra i decembra 2019. godine. Sa leve strane, udaljena pozadinska galaksija u blizini linije vida do Borisova je zamagljena, dok je Habl pratio letecu kometu i prasinasti rep na oko 327 miliona kilometara od Zemlje. Desno, 2I/Borisov se pojavljuje ubrzo nakon perihela, njegovog najveceg priblizavanja Suncu. Posmatranja Evropske Juzne Opservatorije pokazuju da ova kometa mozda nikada nije prosla blizu bilo koje zvezde pre njenog prolaska perihelom 2019. Najblizi pristup Borisova nasoj lepoj planeti, na udaljenosti od oko 290 miliona kilometara, bio je 28. decembra 2019. Iako Hablove ostre slike opticki ne razesavaju jezgro komete, one su dovele do procena od manje od 1 kilometra za njen precnik.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. mart 2022.

Visetalasnoduzinski Rak

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, G. Dubner (IAFE, CONICET-University of Buenos Aires) et al.; A. Loll et al.; T. Temim et al.; F. Seward et al.; VLA/NRAO/AUI/NSF; Chandra/CXC; Spitzer/JPL-Caltech; XMM-Newton/ESA; Hubble/STScI

Objasnjenje slike: Maglina Rak je katalogizovana kao M1 i to je prvi objekat na poznatoj listi Carlsa Mesiea gde su objekti koji nisu komete. U medjuvremenu je maglina Rak poznata kao ostatak supernove - ekspandirajuci ostatak masivne zvezde posle eksplozije 1054. godine nase ere. Nova fotografija je pogled 21. veka na maglinu Rak, gde je prezentovan ceo elektromagnetni spektar na talasnim duzinama vidljivog svetla. Podatke su napravili svemirski teleskopi Candra (rentgen), XMM-Njuton (ultravioletno), Habl (vidljivo), Spicer (infracrveno), koji su pruzili slike u ljubicastim, plavim, zelenim i zutim tonovima. Podatke radiotalasnih duzina od Very Large Array sa Zemlje, se vide u crvenoj boji. Rak-pulsar je svetla tacka u blizini sredine slike i on pripada najegzoticnijim objektima danasnje astronomije. To je neutronska zvezda, koja rotira 30 puta u sekundi. Ovaj kolabrirani ostatak zvezdinog jezgra daje kao kosmicki dinamo energiju za emisije Rak magline u celokupnom elektromagnetnom spektru. Ova maglina ima velicinu od 12 svetlosnih godina i od nas je udaljena 6.500 svetlosnih godina u sazvezdju Bik.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

03. mart 2022.

Spiralna galaksija NGC 2841

Kredit za sliku & autorska prava: Vitali Pelenjow

Objasnjenje slike: Ovo je jedna od najmasivnijih galaksija koje poznajemo. Spiralna galaksija NGC 2841 se nalazi u severnom sazvezdju Ursa Major (Velika Kola). Ovaj ostar pogled divnog ostrvskog univerzuma pokazuje markantno, zuckasto jezgro i galakticki disk. Na flekavim, uskim, uvijenim spiralnim kracima nalaze se prasnjave staze, male crvenkaste oblasti gde se radjaju zvezde i mlada plava zvezdana jata. Kao kontrast tome, mnoge druge spirale imaju siroke krakove sa velikim oblastima gde se radjaju zvezde. NGC 2841 ima precnik od vise od 150.000 svetlosnih godina i time je veca od naseg Mlecnog Puta. Ova kompozitna slika je nastala od fotografija 2,4-metara velikog svemirskog teleskopa Habl u Zemljinoj orbiti i 8,2-metarskog teleskopa Subaru koji se nalazi na tlu Zemlje. Rentgenske slike navode na zakljucak, da zvezdani vetrovi i tragovi eksplozija vrelog gasa, dovode do sirenja oblasti oko NGC 2841.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

02. mart 2022.

Rekordna protuberanca snimljena sa Solar Orbitera

Kredit za sliku: Solar Orbiter, EUI Team, ESA & NASA; h/t: Bum-Suk Yeom

Objasnjenje slike: Šta se desilo sa našim Suncem? Prošlog meseca proizveo je najveću istaknutost ikada snimljenu zajedno sa kompletnim solarnim diskom. Prikazana rekordna slika snimljena je u ultraljubičastom svetlu od strane svemirskog broda Solar Orbiter koji kruži oko Sunca. Mirna solarna prominencija je oblak vrelog gasa koji Sunčevo magnetno polje drži iznad površine Sunca. Ovo solarno isticanje je bilo ogromno - obuhvatalo je dužinu koja je bila jednaka prečniku samog Sunca. Sunčeve prominencije mogu nepredvidivo eruptirati i izbaciti vrući gas u Sunčev sistem putem izbacivanja koronalne mase (CME). Kada CME udari u Zemlju i njenu magnetosferu, mogu se pojaviti sjajne aurore. Ova istaknutost jeste proizvela CME, ali je bila usmerena daleko od Zemlje. Iako je sigurno povezan sa promenljivim magnetnim poljem Sunca, energetski mehanizam koji stvara i održava sunčevu istaknutost ostaje tema istraživanja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

01. mart 2022.

Duelirajuce trake u noci

Kredit za sliku: Jeff Dai (TWAN)

Objasnjenje slike: Koje su ove dve trake na nebu? Najcesci pojas je onaj sa desne strane i predstavlja centralni pojas nase galaksije Mlecni put. Nase Sunce kruzi oko diska ove spiralne galaksije, tako da se iznutra ovaj disk pojavljuje kao traka uporedive svetlosti svuda oko neba. Traka Mlecnog puta takodje moze da se vidi tokom cele godine - ako nije daleko od gradske svetlosti. Redje se vidi traka sa leve strane, to je zodijacka svetlost - sunceva svetlost koja se odbija od prasine koja kruzi oko Sunca u nasem Suncevom sistemu. Zodijacko svetlo je najsjajnije u blizini Sunca i tako se najbolje vidi neposredno pre izlaska ili neposredno posle zalaska Sunca. U nekim vecerima na severu, posebno tokom meseca marta i aprila, ova traka zodijackog svetla moze da izgleda prilicno sjajno nakon zalaska Sunca. Tek u ovom veku je utvrdjeno, da su zodijacku prasinu uglavnom izbacivale komete koje su prosle pored Jupitera. Samo u odredjeno doba godine, ove dve trake se vide jedna pored druge na nebu. Prikazana slika, ukljucujuci galaksiju Andromeda i meteor, snimljena je krajem januara iznad zaledjenog jezera u Kandingu, Secuan, Kina.