085 - VELJACA 2022.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28 . februar 2022.

Direktna projekcija: Mesec u mojim rukama

Kredit za sliku: Jeff Graphy

Objasnjenje slike: Ne morate da gledate kroz teleskop da biste znali gde je usmeren. Omogucavanje teleskopu da projektuje svoju sliku na veliku povrsinu moze biti korisno jer razblazuje intenzivnu svetlost veoma sjajnih izvora. Takvo razblazivanje je korisno za gledanje u Sunce, na primer tokom pomracenja Sunca. Medjutim, na prikazanoj slici sa jednom ekspozicijom, projektovan je previse svetao pun Mesec. Ovaj februarski pun Mesec se dogodio pre dve nedelje i neke severne kulture ga nazivaju Snezni Mesec. Instrument za projektovanje je glavni teleskop od 62 centimetra u opservatoriji Saint-Veran visoko u francuskim Alpima. Direktno videti pun Mesec je lakse, jer nije previse svetao, iako necete videti ovaj nivo detalja. Vasa sledeca prilika ce se pojaviti 17. marta.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27 . februar 2022.

Izlazak Zemlje 1: Remasterovana istorijska fotografija

Kredit za sliku NASA, Apollo 8 Crew, Bill Anders; Obrada i licenca: Jim Weigang

Objasnjenje slike: "Oh moj Boћe! Pogledaj tu sliku tamo! Evo Zemlje izlazi. Kako je to lepo!" Ubrzo nakon te izjave, pre 50 godina, napravljen je jedan od najpoznatijih snimaka ikada iz Mese?eve orbite. Sada poznata kao "izlazak Zemlje". Istorijska slika prikazuje Zemlju koja se izdiћe iznad Meseca, kako je snimila posada Apolla 8. Ali dobro poznata slika Zemlje je u stvari bila druga slika Zemlje iznad lunarne povrsine. Ova je bila samo prva u boji. Uz pomoc moderne digitalne tehnologije, prava prva slika izlaska Zemlje - prvobitno crno-bela - sada je ponovo izmenjena da bi imala kombinovanu rezoluciju i boju prve tri slike. Prikazana slika je krupni prikaz fotografije o kojoj je pri?ao astronaut Apola 8, Bill Anders. Zahvaljujuc?i modernoj tehnologiji i ljudskoj domiљljatosti, svi moћemo da je vidimo. (Istorijska napomena: dve godine ranije, robotski Lunar Orbiter 1 je dve godine ranije preuzeo druga?iju istorijsku crno-belu sliku Zemlje iza lunarne povrsine).

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26 . februar 2022.

Bliska spiralna galaksija NGC 4945

Kredit za sliku & autorska prava: Dietmar Hager, Eric Benson

Objasnjenje slike: Velika spiralna galaksija NGC 4945 se u sredini ovog kosmickog galaktickog portreta vidi sa strane. NGC 4945 je skoro iste velicine kao nas Mlecni Put. Njen prasnjavi disk, mlada, plava zvezdana jata i roza oblasti gde se radjaju zvezde, markantno se vide na ovoj sarenoj teleskopskoj fotografiji. Oko 13 miliona svetlosnih godina udaljena, NGC 4945 se nalazi u velikom juznom sazvezdju Kentaur i sest puta vise je udaljena od Andromede, koja je najbliza spiralna galaksija Mlecnom Putu. Iako je centralna oblast galaksije najvecim delom sakrivena za opticke teleskope, rentgenska i infracrvena posmatranja signifikantno upucuju na snazne energetske emisije i radjanje zvezda u jezgru NGC 4945. Njeno sakriveno, ali aktivno jezgro markira divno svemirsko ostrvo kao Seyfert-galaksija sa centralnom, veoma masivnom crnom rupom.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25 . februar 2022.

Perseverance Sol 354

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, JPL-Caltech, Obrada; Kenneth Kremer

Objasnjenje slike: Ovaj Navcam mozaik rovera Perseverance gleda preko palube rovera velicine automobila, preko dna kratera Jezero na Marsu. Fotografije koristene za pravljenje mozaickog prikaza, snimljene su na misiji sol 354. To odgovara datumu zemaljskog kalendara 17. februara 2022, skoro jednu zemaljsku godinu nakon sletanja rovera. Sa masom od preko 1.000 kilograma, Perseverance sa sest tockova je najtezi rover koji je sleteo na Mars. Tokom svoje prve godine istrazivanja, rover je sakupio (do sada) sest uzoraka kamenog jezgra za kasniji povratak na planetu Zemlju, sluzio je kao bazna stanica za Ingenuiti, prvi helikopter na Marsu, i testirao MOKSIE (Mars Oxygen In-Situ Resource Utilization Experiment), pretvarajuci deo tanke atmosfere crvene planete bogate ugljen dioksidom u kiseonik.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. februar 2022.

Divan Albireo AB

Kredit za sliku & autorska prava: Robert Eder

Objasnjenje slike: Beta Labuda je svetla zvezda koja moze da se vidi golim okom. Udaljena oko 420 svetlosnih godina, oznacava podnozje Severnog krsta, poznatog asterizma u sazvezdju Labud. Pogled kroz okular malog teleskopa pretvara zvezdu u prelepu dvostruku zvezdu, blago nocnog neba u plavoj i zlatnoj boji. Beta Labuda je takodje poznat kao Albireo, oznacena kao Albireo AB, da ukaze na njegove dve svetle komponente zvezde. Njihova vizuelno upecatljiva razlika u boji je ilustrovana na ovom teleskopskom snimku, zajedno sa njihovim povezanim vidljivim spektrom zvezdane svetlosti prikazanim na umetcima sa desne strane. Albireo A, gornji umetak, prikazuje spektar dzinovske zvezde tipa K, hladnije od Sunca i emituje vecinu svoje energije na zutim i crvenim talasnim duzinama. Ispod, Albireo B ima spektar zvezde glavne sekvence mnogo toplije od Sunca, emitujuci vise energije u plavoj i ljubicastoj boji. Poznato je da je Albireo A binarna zvezda, dve zvezde zajedno kruze oko zajednickog centra mase, iako su dve zvezde preblizu jedna drugoj, da bi se videle odvojeno malim teleskopom. Dobro razdvojeni Albireo A i B najverovatnije predstavljaju opticku dvostruku zvezdu, a ne fizicki binarni sistem jer dve komponente imaju jasno razlicita merena kretanja kroz svemir.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. februar 2022.

Orion iznad Green Bank teleskopa

Kredit za sliku & autorska prava: Dave Green

Objasnjenje slike: Sta ce ogroman teleskop Green Bank otkriti veceras? Na slici je Robert C. Bird Green Bank Teleskop (GBT) u donjem desnom uglu. To je najveci potpuno usmereni radio teleskop sa jednom antenom na svetu. Sa centralnom antenom vecom od fudbalskog terena, GBT je smesten u brdima Zapadne Virdzinije, SAD, u radio tihoj zoni gde je upotreba mobilnih telefona, ViFi predajnika, pa cak i mikrotalasnih rerni ogranicena. GBT istrazuje nas univerzum ne samo tokom noci - vec i tokom dana, posto je dnevno nebo obicno tamno u radio talasima. Snimljena krajem januara, predstavljena slika je planirana mesecima kako bi se lokacija Oriona tacno odredila. Slika je sastavljena od snimka u prvom planu snimljenog na kilometar od GBT-a i snimka u pozadini sacinjenog od dugih ekspozicija tokom prethodne noci. Duboka pozadinska slika Oriona je prikladna jer je GBT poznat po, medju mnogim otkricima, mapiranju neobicnog magnetnog polja u Orionovom kompleksu molekularnih oblaka. Ako zelite da vidite obelezenu sliku, pritisnite ovaj link.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. februar 2022.

Ilustracija: Rani kvazar

Kredit za ilustraciju & autorska prava: License: ESO, M. Kornmesser

Objasnjenje ilustracije: Kako su izgledali prvi kvazari? Sada je poznato da najblizi kvazari ukljucuju supermasivne crne rupe u centrima aktivnih galaksija. Gas i prasina koji padaju prema kvazaru jarko sijaju, ponekad nadjacavajuci celu galaksiju. Medjutim, kvazari koji su nastali u prvih milijardu godina univerzuma su misteriozniji. Predstavljeni, nedavni podaci omogucili su umetniku da stvori utisak o kvazaru ranog univerzuma kakav je mogao da bude: Usredsredjen na masivnu crnu rupu, okruzen slojevima gasa i akrecionim diskom, i izbacuje snazan mlaz. Kvazari su medju najudaljenijim objektima koje vidimo i daju covecanstvu jedinstvene informacije o ranom i intervenisucem univerzumu. Najstariji trenutno poznati kvazari se vide na samo nekoliko procenata crvenog pomaka 8 -- samo 700 miliona godina posle Velikog praska -- kada je univerzum bio samo nekoliko procenata svoje sadasnje starosti.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. februar 2022.

Preckasta spiralna galaksija NGC 6217

Kredit za sliku & autorska prava: NASA,ESA, and the Hubble SM4 ERO Team

Objasnjenje slike: Mnoge spiralne galaksije imaju precke preko svog centra. Smatra se da cak i nasa galaksija Mlecni put ima skromnu centralnu traku. Ova spiralna galaksija NGC 6217, je snimljena sa spektakularnim detaljima koju je napravila napredna kamera za istrazivanja na svemirskom teleskopu Hubble u orbiti 2009. godine. Vidljive su tamne vlaknaste staze prasine, mlada jata jarko plavih zvezda, crvena emisija magline uzarenog gasa vodonika, dugacka traka zvezda preko centra i svetlo aktivno jezgro u kome se verovatno nalazi supermasivna crna rupa. Svetlosti je potrebno oko 60 miliona godina da stigne do nas od NGC 6217, koji se prostire na oko 30.000 svetlosnih godina i moze se naci prema sazvezdju Malog medveda.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. februar 2022.

Aurora iznad belog gejzera

Kredit za sliku & autorska prava: Robert Howell

Objasnjenje slike: Ponekad izbijaju i nebo i zemlja. Sarene aurore neocekivano su eruptirale pre nekoliko godina, sa zelenom aurorom koja se pojavila blizu horizonta i sjajnim trakama crvene aurore koje su cvetale visoko na nebu. Svetli Mesec je osvetljavao prvi plan ovog zivopisnog prizora, dok su se poznate zvezde videle u daljini. Astrofotograf je snimio ovaj mozaik slike u polju gejzira Bela kupola u Nacionalnom parku Jelouston na zapadu SAD. Naravno, odmah posle ponoci, Bela kupola je eruptirala - prskajuci mlaz vode i pare mnogo metara u vazduh. Voda u gejzeru se zagreva do pare tako sto dodirne magmu nekoliko kilometara ispod, i uzdize se kroz pukotine stena na povrsinu. Otprilike polovina svih poznatih gejzera se nalazi u Nacionalnom parku Jelouston. Iako je geomagnetna oluja, koja je izazvala aurore popustila u roku od jednog dana, erupcije gejzera Bele kupole nastavljaju se svakih 30 minuta.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. februar 2022.

Pekuliarne galaksije Arp 273

Kredit za sliku & autorska prava: Jason Guenzel

Objasnjenje slike: Spicaste zvezde u prvom planu ovog ostrog kosmickog portreta, se nalaze dubokoo unutar naseg Mlecnog puta. Obe upadljive galaksije se nalaze daleko izvan Mlecnog puta, na udaljenosti od vise od 300 miliona svetlosnih godina. Njihova izoblicena pojava nastaje uticajem gravitacije, kao posledica njihovog bliskog susreta. Galaksije su katalogizovane kao Arp 273 (takodje i kao UGC 1810) i izgledaju veoma cudno, ali sada znamo da se galaksije pod uticajem medjusobne gravitacije cesto pojavljuju u univerzumu. Cak se i velika spiralna galaksija Andromeda, koja je od nas udaljena oko 2 miliona svetlosnih godina, priblizava Mlecnom putu. Arp 273 nudi mogucu sliku susreta nase galaksije sa Andromedom u dalekoj buducnosti. Stalni galakticki susreti mogu da dovedu do stapanja u jednu spiralnu galaksiju. Iz naseg ugla posmatranja, svetla jezgra galaksija Arp 273 su jedva 100.000 svetlosnih godina udaljeni jedno od drugog.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. februar 2022.

Tri zvezdana jata u Krmi

Kredit za sliku & autorska prava: Dave Doctor

Objasnjenje slike: Galakticka ili otvorena zvezdana jata su mlada. Rojevi zvezda se radjaju zajedno u blizini ravni Mlecnog puta, ali njihov broj se stalno smanjuje kako se clanovi jata izbacuju galaktickim plimama i gravitacionim interakcijama. Uhvaceni u ovom teleskopskom okviru preko tri stepena u precniku, su tri primera galaktickih zvezdanih jata, koja se vide prema nautickom sazvezdju Krma na juznom nebu. Ispod i levo, M46 je udaljen oko 5.500 svetlosnih godina. Desno od centra M47 udaljen je samo 1.600 svetlosnih godina, a NGC 2423 (gore) je udaljena oko 2.500 svetlosnih godina. Mladi M46 star oko 300 miliona godina sadrzi nekoliko stotina zvezda u oblasti precnika oko 30 svetlosnih godina. Ostre oci mogu da uoce planetarnu maglinu, NGC 2438, oko 11 sati naspram zvezda u jatu M46. Ali centralna zvezda te magline je stara milijarde godina, a NGC 2438 je verovatno objekat u prvom planu samo slucajno duz linije vida do mladalackog M46. Cak i mladje jato, staro oko 80 miliona godina, M47 je manje i labavije zvezdano jato koje se prostire na oko 10 svetlosnih godina. Zvezdano jato NGC 2423 je ipak staro oko 750 miliona godina. Poznato je da NGC 2423 ima ekstrasolarnu planetu, otkrivenu kako kruzi oko jedne od njenih zvezda crvenih dzinova.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. februar 2022.

Kameleon I molekularni oblak

Kredit za sliku & autorska prava: Akvizicija: Stas Volskiy (Chilescope.com), Obrada: Robert Eder

Objasnjenje videa: Tamne oznake i svetle magline u ovom teleskopskom pogledu na juzno nebo su izdajnicki znaci mladih zvezda i aktivnog formiranja zvezda. Leze samo 650 svetlosnih godinaudaljeni od nas, na granici lokalnog mehura i kompleksa molekularnog oblaka Kameleon. Oblasti sa mladim zvezdama identifikovanim kao prasnjave refleksione magline iz kataloga Cederblad iz 1946. ukljucuju Ced 110 u obliku slova C odmah iznad i levo od centra, i plavkasti Ced 111 ispod njega. Takodje se istice u kadru, narandzasti V-oblik infracrvene magline Kameleon (Cha IRN) isklesan materijalom koji struji iz novoformirane zvezde male mase. Dobro sastavljena slika obuhvata 1,5 stepeni. To je oko 17 svetlosnih godina na procenjenoj udaljenosti od obliznjeg molekularnog oblaka Kameleon I.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. februar 2022.

Protuberanca na Suncu u obliku Ajfelofe kule

Kredit za video & autorska prava: Hawk Wolinski

Objasnjenje videa: Sta je to na Suncu? Iako to moze izgledati kao tecna verzija Eiffelove kule, to je protuberanca, koja je zapravo mnogo veca - otprilike precnika Jupitera. Ogromna baklja se pojavila pre desetak dana, lebdela iznad Sunceve povrsine oko dva dana, a potom je izbacila koronalnu masu (CME) u solarni sistem. Ovaj video, snimljen iz dvorista astrofotografa u Hendersonvilu, Tenesi, SAD, prikazuje sat vremena igre ove baklje. Ta CME nije uticala na Zemlju, ali nase Sunce je izbacilo nedavne CME, koji nisu aktivirali samo Zemljinu auroru, vec je duvao dovoljno jak Suncev vetar na atmosferu Zemlje, koji je izazvao smetnje kod Starlink satelita. Aktivnost na Suncu se i dalje povecava, dok Sunce kreće od dubokog minimuma ka maksimumu u svom 11-godisnjem magnetnom ciklusu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. februar 2022.

Terminator na Mesecu

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Lunar Reconnaissance Orbiter, SVS; Obrada & Copyright: Jai &
Neil Shet

Objasnjenje slike: Sta je drugacije kod ovog Meseca? To su terminatori. Na prikazanoj slici, ne mozete direktno da vidite terminator - liniju koja deli svetlo dana od tame noci. To je zato sto je slika digitalni kompozit od 29 lunarnih traka blizu terminatora. Oblasti Terminatora prikazuju najduze i najistaknutije senke koje svojim kontrastom i duzinom omogucavaju da ravna fotografija izgleda trodimenzionalno. Originalne slike i podaci su snimljeni u blizini Meseca pomocu NASINOG Lunar Reconnaissance Orbitera. Mnogi Mesecevi krateri se isticu zbog senki koje bacaju sa desne strane. Slika pokazuje u grafickim detaljima da tamnije oblasti poznate kao maria nisu samo tamnije od ostatka Meseca - one su i ravnije.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. februar 2022.

U srcu magline Srce

Kredit za sliku & autorska prava: Adam Jensen

Objasnjenje slike: Sta je to u maglini Srce? Velika emisiona maglina sa oznakom IC 1805 izgleda kao ljudsko srce. Njen oblik dobro odgovara Valentinovom. Ovo Srce svetluca u svetlom, crvenom sjaju, koje zraci njegov najcesti element: vodonik. Za crvenkasto svetlucaje i vecu konturu je odgovorna grupa zvezda u centru magline. U srcu magline se nalaze mlade zvezde otvorenog zvezdanog jata Melotte 15, koje svojim energetskim svetlom i zvezdanim vetrovima oblikuje pitoreskne prasnjave stubove. Otvoreno jato sadrzi nekoliko svetlih zvezda sa skoro 50 masa Sunca, mnoge blede zvezde sa manje od jedne mase Sunca, kao i jedan nedostajuci mikro kvazar, koji je bio odbacen pre nekoliko miliona godina. Maglina srce je udaljena oko 7.500 svetlosnih godina i nalazi se u sazvezdju mitoloske kraljice Etiopije (Kasiopeja).

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. februar 2022.

Zemlja nocu

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Suomi NPP VIIRS; Podaci: Miguel Román
(NASA GSFC); Obrada: Joshua Stevens

Objasnjenje slike: Ovako izgleda Zemlja nocu. Mozete li da pronadjete svoju omiljenu zemlju ili grad? Iznenadjujuce, gradska svetla cine ovaj zadatak sasvim mogucim. Svetla napravljena od strane ljudi isticu posebno razvijena ili naseljena podrucja Zemljine povrsine, ukljucujuci obale Evrope, istocne Sjedinjene Drzave i Japan. Posebno tamna podrucja obuhvataju centralne delove Juzne Amerike, Afrike, Azije i Australije. Prikazana slika, nazvana Crni mermer, zapravo je sastavljena od stotina slika napravljenih 2016. godine, od podataka koje je napravio satelit Suomi NPP u orbiti.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. februar 2022.

Aurora na mesecini

Kredit za sliku & autorska prava: P-M Hedén (Clear Skies, TWAN)

Objasnjenje slike: Led je pevao dok je svetlost sjajnog Meseca bacala senke na ovo zaledjeno jezero, oko 20 kilometara severno od Stokholma, u Svedskoj, planeta Zemlja. Na privlacnom nocnom nebu snimljenom 10. februara, svetlucave auroralne zavese svetlosti plesu na vecernjem nebu. Te severne noci nastup prirode ukljucivao je auroralne prikaze koje je podstakla manja geomagnetna oluja. Olujno svemirsko vreme bilo je rezultat izbacivanja koronalne mase, koja je nekoliko dana ranije izbila sa Sunca i zahvatila magnetosferu nase lepe planete.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. februar 2022.

IC 342: Sakrivena galaksija u Zirafi

Kredit za sliku & autorska prava: Daniel Feller

Objasnjenje slike: Slicno mnostvu velikih, svetlih spiralnih galaksija u nasem susedstvu, IC 342 je udaljena samo 10 miliona svetlosnih godina u severnom sazvedju Kamelopardalis (Zirafa). Svemirsko ostrvo, IC 342 inace bi bila istaknuta galaksija na nasem nocnom nebu, ali je skrivena od jasnog pogleda oblacima zvezda, gasa i prasine duz ravni nase galaksije Mlecnog puta. Iako je svetlost IC 342 zatamnjena kosmickim oblacima, ova ostra teleskopska slika pokazuje mracnu prasinu galaksije, plave zvezde i sjajne roza oblasti gde se formiraju zvezde duz spiralnih krajeva koji se viore daleko od jezgra galaksije. IC 342 je mozda prosla nedavnu eksploziju formiranja zvezda i dovoljno je blizu da je gravitaciono uticala na evoluciju lokalne grupe galaksija i Mlecnog puta.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. februar 2022.

T Tauri i Hindova varijabilna maglina

Kredit za sliku & autorska prava: Dawn Lowry, Gian Lorenzo Ferretti, Ewa Pasiak and Terry Felty

Objasnjenje slike: Zvezda sa narandzastom nijansom blizu gornjeg centra u ovom prasnjavom teleskopskom okviru je T Tauri, prototip klase T Tauri promenljivih zvezda. Pored njega (desno) je zuti kosmicki oblak istorijski poznat kao Hindova promenljiva maglina (NGC 1555). Na udaljenosti od oko 650 svetlosnih godina, na granici lokalnog mehura i molekularnog oblaka Taurus, vidi se da i zvezda i maglina znacajno variraju u sjaju, ali ne nuzno u isto vreme, sto doprinosi misteriji intrigantne oblasti. Zvezde T Tauri su sada generalno prepoznate kao mlade (manje od nekoliko miliona godina), zvezde slicne Suncu jos uvek u ranim fazama formiranja. Da bi se slika dodatno zakomplikovala, infracrvena posmatranja ukazuju na to, da je sam T Tauri deo visestrukog sistema i sugerisu da povezana Hindova maglina takodje moze da sadrzi veoma mlad zvezdani objekat. Dobro sastavljena slika obuhvata oko 8 svetlosnih godina na procenjenoj udaljenosti od T Tauri.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

09. februar 2022.

Eta Carinae: 3D model najopasnije poznate zvezde

Kredit za video & autorska prava NASA, CXC, April Hobart; Tekst: Michael F. Corcoran (NASA, Catholic U., HEAPOW)

Objasnjenje videa: Koja je najopasnija zvezda u blizini Zemlje? Mnogi veruju da je to Eta Carinae, binarni zvezdani sistem koji ima oko 100 puta vecu masu od mase Sunca, udaljen samo 10.000 svetlosnih godina od Zemlje. Eta Carinae je tempirana bomba koja ce da eksplodira kao supernova za samo nekoliko miliona godina, kada ce poslati opasne gama zrake prema Zemlji. Zvezda je pretrpela ozloglaseni izliv 1840-ih kada je Eta Karinae postala najsjajnija zvezda na juznom nebu, da bi za nekoliko decenija izbledela u mraku. Zvezda nije unistena, vec lezi sakrivena iza debele, dvostruke strukture zvane Homunculus koja sada okruzuje binarni sistem. Studije ovog izbacivanja pruzaju forenzicke tragove o eksploziji. Koristeci posmatranja sa NASA satelita, sada mozemo da vizualizujemo 3D distribuciju, sve od infracrvenog, preko optickog i UV, do najudaljenije skoljke materijala od milion stepeni, vidljive samo u rentgenskim zracima.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

08. februar 2022.

Aurora i svetlosni stubovi iznad Norveske

Kredit za sliku & autorska prava Alexandre Correia

Objasnjenje slike: Koja polovina ovog neba vam je omiljena? Na levoj strani je nocno nebo osvetljeno cesticama izbacenim sa Sunca koje su se kasnije sudarile sa gornjim slojem atmosfere Zemlje - stvarajuci sjajne aurore. Na desnoj strani, noc sija zemaljskim svetlima koja se reflektuju od miliona sicusnih kristala leda koji padaju sa neba - stvarajuci svetlosne stubove. U centru, astrofotograf predstavlja vase izbore. Svetlosni stubovi su vertikalni stubovi jer su leprsavi kristali leda uglavnom ravni, a njihove boje poticu od boja svetla na tlu. Aurore prekrivaju nebo zelenom nijansom usijanog kiseonika, dok je njihova providnost jasna jer se kroz njih vide zvezde. Udaljene zvezde u pozadini ukljucuju sjajne zvezde iz sazvezdja Orion. Prikazana slika je snimljena sa jednom ekspozicijom pre dva meseca u blizini Kautokeina, Norveska.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

07. februar 2022.

NGC 4651: Galaksija Kisobran

Kredit za sliku &
Copyright: CFHT, Coelum, MegaCam, J.-C. Cuillandre (CFHT) & G. A. Anselmi (Coelum)

Objasnjenje slike: Padaju zvezde. Ono sto izgleda kao dzinovski kosmicki kisobran sada je poznato kao plimni tok zvezda iz male satelitske galaksije. Glavna galaksija, spiralna galaksija NGC 4651, je otprilike velicine naseg Mlecnog puta, dok se cini da se njen zvezdani kisobran proteze oko 100 hiljada svetlosnih godina iznad sjajnog diska ove galaksije. Mala galaksija je verovatno bila rastrzana uzastopnim susretima dok se kretala napred-nazad na ekscentricnim orbitama kroz NGC 4651. Preostale zvezde ce sigurno pasti unazad i postati deo kombinovane vece galaksije u narednih nekoliko miliona godina. Prikazana slika je snimljena teleskopom Kanada-Francuska-Havaji (CFHT) na Havajima, SAD. Galaksija Kisobran se nalazi na udaljenosti od oko 50 miliona svetlosnih godina prema negovanom severnom sazvezđu Berenika Kosa.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

06. februar 2022.

Plavi kliker Zemlja

Kredit za sliku & autorska prava NASA, Apollo 17 Crew

Objasnjenje slike: Dobrodosli na planetu Zemlju, trecu planetu od zvezde po imenu Sunce. Zemlja je u obliku sfere i sastavljena je uglavnom od stena. Preko 70 odsto Zemljine povrsine je voda. Planeta ima relativno tanku atmosferu koja se sastoji uglavnom od azota i kiseonika. Prikazana slika Zemlje, nazvana Plavi kliker, snimljena je sa Apola 17, 1972. godine i prikazuje Afriku i Antarktik. Smatra se da je to jedna od najrasprostranjenijih fotografija. Zemlja ima jedan veliki Mesec koji je oko 1/4 njenog precnika i sa povrsine planete se vidi da ima skoro istu ugaonu velicinu kao Sunce. Sa svojim obiljem tecne vode, Zemlja podrzava veliki broj oblika zivota, ukljucujuci potencijalno inteligentne vrste kao sto su delfini i ljudi. Uzivajte u boravku na planeti Zemlji.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

05. februar 2022.

Simbioticna R Aquarii

Kredit za sliku & autorska prava Rentgenski zraci: NASA/CXC/SAO/R. Montez et al.; Opticki podaci: NASA/ESA/STScI, Obrada: Judy Schmidt (CC BY-NC-SA)

Objasnjenje slike: Cak i sa dvogledom moze da se primeti kako intenzitet sjaja ove zvezde varira. Promenljiva zvezda: R Aquarii je zapravo u interakciji binarni sistem zvezda - dve zvezde koje su ocigledno u tesnoj simbiozi. Ovaj fascinantni sistem je udaljen oko 710 svetlosnih godina, sastoji se od hladnog crvenog dzina i toplog, gustog belog patuljka, koji na njihovim putanjama kruze oko zajednickog centra mase. Vidljiva svetlost binarnog sistema potice uglavnom od crvenog dzina, koji je dugoperiodicna promenljiva zvezda Mira-tipa. Gravitacijom je iz sirokog omotaca hladnog dzina izvucena materija na povrsinu manjeg, gusceg belog patuljka, cime je izazvana termonuklearna eksplozija, koja je izbacila materiju u svemir. Ova slika od svemirskog teleskopa Habl, pokazuje prsten krhotina koji se jos uvek siri i koji je velicine manje od jedne svetlosne godine. Nastao je u eksploziji koja se desila u ranim 1770. godinama. Razvoj dinamickih dogadjaja koji nedovoljno dobro razumemo, proizvode visoko energeticna zracenja u sistemu R Aquarii.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

04. februar 2022.

Meseci u sumrak

Kredit za sliku & autorska prava: Robert Fedez

Objasnjenje slike: Iako je Jupiter bio jedina planeta vidljiva na vecernjem nebu 2. februara, delio je sumrak iznad zapadnog horizonta sa najsjajnijim mesecima Suncevog sistema. U jednoj ekspoziciji napravljenoj neposredno nakon zalaska Sunca, vladajuci gasni gigant Suncevog sistema se nalazi u gornjem desnom uglu ovog telefoto vidnog polja iz Kankuna, Meksiko. Snimak takodje pokazuje nas prirodni satelit u fazi mladog polumeseca. Mesecev disk je veliki, njegovo poznato lice je osvetljeno uglavnom zemljinim sjajem. Ali cetiri tacke svetlosti poredjane sa Jupiterom su veliki Galilejevi meseci. Od vrha do dna su Ganimed, [Jupiter], Io, Evropa i Kalisto. Ganimed, Io i Kalisto su fizicki veci od Zemljinog Meseca, dok je vodeni svet Evropa samo nesto manji.