079 - RUJAN 2021.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

30. septembar 2021.

Hidrogenski oblaci od M33

Kredit za sliku & autorska prava: Luca Fornaciari

Objasnjenje slike: Divna spiralna galaksija M33, markantan clan lokalne grupe, ima svoj deo svetleceg vodonika. Ona je poznata i kao galaksija Trougao i udaljena je oko 3 miliona svetlosnih godina. Ovaj teleskopski portret pokazuje unutrasnjih 30.000 svetlosnih godina galaksije i naglasava njene crvenkasto jonizovane oblake vodonika ili HII-oblasti. One su razbacane duz spiralnih krakova galaksije, koji se uvijaju prema jezgru i u njima se nalaze najvece oblasti gde se radjaju zvezde, koje poznajemo. Unutra nastaju zvezde kratkog zivota, ali veoma velike mase. Intenzivno ultravioletno zracenje svetlih, masivnih zvezda, jonizuje vodonik u okolini. Tako nastaje karakteristicno crveno svetlucanje. Da bi se poboljsao kvalitet slike, od sirokopojasnih podataka je napravljen pogled u boji, koji je onda kombinovan sa uskopojasnim podacima, koji su snimljeni sa H-alfa filterom. Ovaj filter je propustljiv za svetlost najjacih vidljivih vodonikovih emisionih linija.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

29. septembar 2021.

Gigantski mlaz munje iz Portorika

Kredit za video & autorska prava: Frankie Lucena

Objasnjenje videa: Jeste li ikada videli gigantski mlaz? Izuzetno su retki, ali izuzetno mocni. Gigantski mlazovi su vrsta praznjenja groma dokumentovana tek u ovom veku, koji se javljaju izmedju nekih oluja i jonosfere Zemlje visoko iznad njih. Na gornjoj slici je sredina i vrh jednog takvog mlaza, koji je prosle nedelje uhvatila meteorska kamera iz Portorika, SAD. Munja je presla mozda 70 kilometara za nesto manje od jedne sekunde. Gigantski mlazovi se mnogo razlikuju od obicnih munja od oblaka do oblaka i od oblaka do tla. Dno gigantskih mlaznica izgledaju slicno plavim mlazovima u donjoj atmosferi, dok vrhovi izgledaju slicno crvenim mlaznicama gornje atmosfere. Iako su mehanizam i okidac koji izazivaju ogromne mlaznice tema istrazivanja, jasno je da mlazovi smanjuju neravnotezu naboja izmedju razlicitih delova Zemljine atmosfere. Dobar nacin da se vide dzinovski mlazovi je da se gleda snazna, ali udaljena grmljavina sa jasne lokacije.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

28. septembar 2021.

Noc Perseida

Kredit za video & autorska prava: Vikas Chander & Dorje Angchuk; Music: Tea Time via PremiumBeat

Objasnjenje videa: Ovog vikenda ce godisnja kisa zvezda padalica Perseida, da ima svoj maksimum. Meteori Perseida su vecimom svetli i sareni. Oni nastaju od prasine komete Swift-Tuttle, koja pada na Zemljinu putanju. Izlaze iz radijanta u Perseju, koji se u rano jutro nalazi iznad horizonta. Doduse, svetlost trocetvrtinskog Meseca smeta posmatranju, ali ove godine Perseidi mnogo obecavaju, posobno kada se nalazite u dobrom drustvu na mestu daleko od grada. Pojedinacne slike ovog kompozitnog pogleda, pokazuju svetle Perseide iz 2016. godine, ispred jasne zvezdane pozadine sa Mlecnim putem i bledom galaksijom Andromeda. U prvom planu su se astronomi svih godina starosti okupili na uzvisenju kod mesta Vrchteplá u Slovackoj.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

27. septembar 2021.

Raspakovano: Stari lunarni selfi od pet decenija

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, Apollo 11, Neil Armstrong; Processing: Michael Ranger

Objasnjenje slike: Evo jedne od najpoznatijih slika Meseca - ali digitalno preslikane. Apolo 11 je sleteo na Mesec 1969. godine. Ubrzo su nastale mnoge fotografije, ukljucujuci i poznatu sliku Edvina Oldrina, koju je snimio Nil Armstrong. Originalna slika prikazuje ne samo velicanstvenu pustaru cudnog sveta, vec i Armstronga, koji se vidi u odrazu na Oldrinovom zakrivljenom viziru. Tu nastupa savremena digitalna tehnologija. Na ovoj slici, sferno izoblicenje Oldrinove kacige je obrnuto. Rezultat je poznata slika - ali sada prikazuje Armstronga iz Oldrinove perspektive. Od kada je Armstrong snimio sliku, to je zapravo pedesetogodisnji autoportret Meseca. Originalni odraz na viziru se moze videti sa leve strane. U gornjem desnom uglu Zemlja visi na Mesecevom nebu. Noga lunarnog modula Eagle umotana u foliju je istaknuta na slici. Pripreme su vec u toku za povratak ljudi na Mesec u sledecih nekoliko godina, ukljucujuci program Artemis, medjunarodnu saradnju koju vodi NASA.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

26. septembar 2021.

Crvena kockasta maglica

Kredit za sliku & autorska prava: Peter Tuthill (Sydney U.) & James Lloyd (Cornell)

Objasnjenje slike: Zasto ova maglina ima cetvrtast oblik? To nije jasno. Medjutim, vreli, kao MWC 922 poznat zvezdani sistem je u jednoj maglini ususkan u ovom obliku. Slika kombinuje infracrvene snimke Hale-Teleskopa na Mont Palomaru u Kaliforniji i Keck-2-teleskopa na Mauna Kea, na Havajima. Ranija hipoteza za cetvrtastu maglinu kaze da su jedna ili vise centralnih zvezda u svom kasnijem razvojnom stadijumu izbacilie konusne gasove. Kod MWC 922 su ovi konusi slucajno cetvorougaono rasporedjeni i vidljivi sa strane. Nagovestaji, koji podupiru konus hipotezu su zvezdasti spicevi na slici, koji se mozda protezu duz ivice konusa. Istazivaci pretpostavljaju da konusi iz drugog ugla izgledaju slicno kao ogromni prstenovi Supernove 1987A - mozda indicija da ce zvezda u MWC 922 jednog dana da eksplodira kao slicna supernova.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

25. septembar 2021.

Mjehur i zvjezdano jato

Kredit za sliku & autorska prava: Lorand Fenyes

Objasnjenje slike: Za oko, ova kosmicka kompozicija lepo balansira maglinu Mehur sa desne strane sa otvorenim zvezdanim jatom M52. Par bi, medjutim, bio ostar i na drugim pogledima. Ugradjena u kompleks interstelarne prasine i gasa, a vetrovi je raznose sa jedne, masivne zvezde O-tipa, maglina Mehur, poznata i kao NGC 7635, siroka je svega 10 svetlosnih godina. Sa druge strane, M52 je bogato otvoreno jato sa oko hiljadu zvezda. Jato je precnika oko 25 svetlosnih godina. Gledano prema severnoj granici Kasiopeje, na procenjenoj udaljenosti za maglinu Mehur i srodni kompleks oblaka su oko 11.000 svetlosnih godina, dok je zvezdano jato M52 udaljeno skoro 5.000 svetlosnih godina. Siroko teleskopsko vidno polje se proteze oko 1,5 stepeni na nebu ili tri puta veće od prividne velicine punog Meseca.  

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

24. septembar 2021.

Meteorska kisa na Vestmeath vidikovcu

Kredit za sliku & autorska prava: Pierre Martin

Objasnjenje slike: Ove godine je kisa meteora Perseida iznenadila je posmatrace neba. Vrhunac meteorskog pljuska predvidjen je za noc sa 12. na 13. avgust. Ali uporni vizuelni posmatraci u Severnoj Americi bili su preplavljeni zapanjujucim pljuskom Perseida dan kasnije, sa izvestajima o vise meteora u minuti, a ponekad i u sekundi u ranim satima 14. avgusta. Kompozitna slika beleži staze 282 Perseida snimljena tokom zapanjujuce aktivnosti pljuska izmedju 06:50 UT (02:50 AM EDT) i 09:00 UT (05:00 AM EDT) 14. avgusta iz Vestmeath vidikovca, Ontario. Naravno, godisnji meteorski pljusak Perseida je povezan sa prolaskom planete Zemlje kroz prasnjave ostatke periodicne komete 109P/Svift-Tuttle. Pljusak 2021. godine je mogao biti uzrokovan neocekivanim susretom sa Perseid filamentom, guscom trakom prasine unutar sire zone pljuska.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

23. septembar 2021.

Trag zetvenog Mjeseca

Kredit za sliku & autorska prava: Mike Cohea

Objasnjenje slike: Poznat po festivalima, pricama i pesmama, najpoznatiji pun Mesec je Mesec zetve. Za stanovnike severne hemisfere to je tradicionalno ime punog Meseca najblize septembarskoj ravnodnevnici. Gledano iz Saunderstauna, Rhode Island, planeta Zemlja, ovaj Mesec zetve je ostavio siroke nizove toplih nijansi dok se dizao kroz sumracno nebo iznad mosta Newport. Njegov trag je 20. septembra snimljen u jednoj ekspoziciji od 22 minuta pomocu gustog filtera i digitalnog fotoaparata. Samo dva dana kasnije, septembarska ravnodnevnica je oznacila promenu godisnjeg doba i pocetak jeseni na severu. U stvari, prepoznajuci godisnje doba kao vreme izmedju solsticijuma i ravnodnevnice, ovaj Mesec zetve je bio cetvrti pun Mesec u sezoni, koji je dosao neposredno pre astronomskog kraja severnog leta..  

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

22. septembar 2021.

VIDEO

Ekvinokcij na rotirajucoj Zemlji

Kredit za video & autorska prava:  Meteosat 9, NASA, earthobservatory, Robert Simmon

Objasnjenje videa: Kada je linija izmedju dana i noci uspravna? Sutra, kada je ekvinokcijum na planeti Zemlji. to je vreme u godini kada su dan i noc skoro iste duzine. Za vreme ekvinokcijuma terminator na Zemlji (linija izmedju dana i noci), se nalazi uspravno i povezuje severni i juzni pol. Video pokazuje kako to izgleda. Na njemu se vidi cela jedna godina na Zemlji u toku 12 sekundi. Satelit Meteosat u geosinhronoj orbiti je snimao Zemlju svaki dan u isto vreme u infracrvenom svetlu. Video pocinje sa ekvinokcijumom u septembru 2010. kada je linija terminatora bila uspravna. Dok se Zemlja kretala oko Sunca, moze da se vidi kako se terminator naginje, da na severnu poluloptu pada manje dnevnog svetla, sto je na severu dovelo do zimskog godisnjeg doba. Dalje se posle polovine videa, pojavljuje ekvinokcijum u martu 2011. posle cega se terminator naginje na drugu stranu i tada pocinje zimsko godisnje doba na juznoj polulopti, a na severu pocinje leto. -snimljena godina se zavrsava sa septembarskim ekvinokcijumom i time se okoncava jedno od milijardi putovanja Zemlje oko Sunca i zapocinju jos mnoga druga.  

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

21. septembar 2021.

Suncano brdo

Kredit za sliku & autorska prava: Jordi Coy

Objasnjenje slike: Da li ce se ova dzinovska narandzasta lopta otkotrljati niz brdo obraslo drvecem? Ne, jer je dzinovska narandzasta lopta zapravo Sunce. centralna zvezda naseg Suncevog sistema je uhvacena kako se uzdize iznad brda na Zemlji pre dvanaest dana zajedno sa predivno detaljnim prednjim planom. Suncev disk je pokazao pet suncevih pega, sto je puno, s obzirom na to da tokom solarnog minimuma u solarnoj aktivnosti u poslednjih nekoliko godina, vecina dana nije pokazivala pege. Pazljiv pogled na brdo - Sierra del cid u Perteru u spaniji - otkriva ne samo siluete borova, vec i silueta ljudi - sticajem okolnosti, tri brata fotografa. Drvece i braca su bili su udaljeni oko 3,5 kilometara tokom jutra po dobro planiranoj slici sa jednom ekspozicijom. Tamni filter je prigusio obicno sjajno Sunce i prikazao je sjajne detalje na donjim suncevim pegama. U roku od nekoliko minuta, Sunce je izaslo daleko iznad brda, dok su tokom nedelju dana sunceve pege rotirale oko Sunca, izvan vidokruga. Snimljena scena, međutim, sada je zamrznuta u vremenu za uzivanje svih nas.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

20. septembar 2021.

Lindova tamna maglica 1251

Kredit za sliku & autorska prava: Jordi Coy

Objasnjenje slike: Da li ce se ova dzinovska narandzasta lopta otkotrljati niz brdo obraslo drvecem? Ne, jer je dzinovska narandzasta lopta zapravo Sunce. centralna zvezda naseg Suncevog sistema je uhvacena kako se uzdize iznad brda na Zemlji pre dvanaest dana zajedno sa predivno detaljnim prednjim planom. Suncev disk je pokazao pet suncevih pega, sto je puno, s obzirom na to da tokom solarnog minimuma u solarnoj aktivnosti u poslednjih nekoliko godina, vecina dana nije pokazivala pege. Pazljiv pogled na brdo - Sierra del cid u Perteru u spaniji - otkriva ne samo siluete borova, vec i silueta ljudi - sticajem okolnosti, tri brata fotografa. Drvece i braca su bili su udaljeni oko 3,5 kilometara tokom jutra po dobro planiranoj slici sa jednom ekspozicijom. Tamni filter je prigusio obicno sjajno Sunce i prikazao je sjajne detalje na donjim suncevim pegama. U roku od nekoliko minuta, Sunce je izaslo daleko iznad brda, dok su tokom nedelju dana sunceve pege rotirale oko Sunca, izvan vidokruga. Snimljena scena, međutim, sada je zamrznuta u vremenu za uzivanje svih nas.  

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

19. septembar 2021.

Prstenovi i godisnja doba na Saturnu

Kredit za sliku & autorska prava: Damian Peach/SEN

Objasnjenje slike: Na Saturnu prstenovi otkrivaju godisnja doba. Na Zemlji je danas letnji solicstij. U to vreme rotaciona osa Zemlje pokazuje direktno prema Suncu. Na severnoj Zemljinoj polulopti je danas dan sa maksimumom dnevnog Suncevog svetla. Posto Saturnovi lepi prstenovi kruze oko Ekvatora planete, oni su, gledano sa Sunca, najupadljiviji kada Saturnova rotaciona osa pokazuje prema Suncu. Medjutim, kada Saturnova rotaciona osa pokazuje na stranu, onda je to vreme Ekvinokcijuma i prstenovi su vidljlivi samo sa strane, sto znaci da su kao linija tesko vidljivi. Na ovoj montazi su slike Saturna u poslednjih 11 godina i pokazuju kako se ogromna planeta krece od njegovog severnog leta do juznog leta. Saturn ce dostici svoje severno leto tek u maju 2017. godine, ali slika Saturna koja najvise odgovara danasnjem polozaju Zemlje prema Suncu, je najdonja.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

18. septembar 2021.

Rubinina galaksija

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, ESA, B. Holwerda (University of Louisville)

Objasnjenje slike: Na ovoj slici svemirskog teleskopa Habl, svetle, zvezde se nalaze u prvom planu prema herojskom severnom sazvezdju Persej, unutar nase galaksije Mlecni put. U ostrom fokusu dalje je UGC 2885, dzinovska spiralna galaksija udaljena oko 232 miliona svetlosnih godina. Njen precnik je 800.000 svetlosnih godina, ogromna galaksija u poredjenju sa precnikom Mlecnog puta od 100.000 svetlosnih godina, ima oko 1 bilion zvezda. To je oko 10 puta vise zvezda od Mlecnog puta. Deo trenutne istrage je pokusaj razumevanja kako galaksije mogu da narastu do tako ogromnih velicina. UGC 2885 je takodje bio deo pionirskog istrazivanja astronoma Vere Rubin o rotaciji spiralnih galaksija. Njen rad je bio prvi koji je ubedljivo pokazao dominantno prisustvo tamne materije u nasem univerzumu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

17. septembar 2021.

Video: Bljesak na Jupiteru

Kredit za video & autorska prava: T. Humbert, S. Barré, A. Desmougin & D. Walliang (Société Lorraine d'Astronomie), Astroqueyras

Objasnjenje videa: Na Jupiteru se pojavio bljesak. Pre nekoliko dana, nekoliko grupa koje su nadzirale najvecu planetu naseg Suncevog sistema primetile su dvosekundni bljesak svetlosti. Takvi bljeskovi su vidjeni i ranije, od kojih je najpoznatiji niz udara 1994. godine. Zatim su fragmenti komete Shoemaker-Levi 9 pogodili Jupiter ostavljajuci tamne mrlje koje su trajale mesecima. Od tada je na Jupiteru zabelezeno najmanje sedam udara - obicno ih otkrivaju astronomi amateri. U istaknutom videu, varijacije u Zemljinoj atmosferi izazivaju treperenje Jupiterove slike kada se odjednom, levo od centra, pojavi sjajan blic. Io i njegova senka su vidljivi sa desne strane. Sta je to sto je pogodilo Jupiter, verovatno se nikada nece saznati, ali s obzirom na ono sto znamo o obliznjem Suncevom sistemu, verovatno se radilo o komadu stene i leda-mozda velicine autobusa - koji se davno odlomio od prolazece komete ili asteroida.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

16. septembar 2021.

Severna Amerika i Pelikan

Kredit za sliku & autorska prava: Andrew Klinger

Objasnjenje slike: Ljubitelji nase lepe planete, prepoznaju obrise ovih kosmickih oblaka. Svetle emisije levo su okruzene tamnim, neprovidnim prasnjavim trakama i skiciraju oblik kontinenta, sto je dovelo do naziva emisione oblasti - maglina Severna Amerika, katalogizovana kao NGC 7000. Desno ispred istocne obale magline Severna Amerika se nalazi IC 5070, ciji profil dovodi do imena maglina Pelikan. Obe svetle magline su udaljene oko 1.500 svetlosnih godina i deo su iste, velike kompleksne oblasti gde se radjaju zvezde, koja nam je blizu, kao maglina Orion. Na ovoj udaljenosti bi 6 stepeni veliko vidno polje imalo siriu od 150 svetlosnih godina. Ovaj kosmicki portret koristi uskopojasne podatke , da bi se naglasili jonizovani frontovi i karakteristicno crveno svetlucanje atomarnog vodonika. Ove magline mogu da se vide uz pomoc dvogleda i nalaze se severoistocno od svetle zvezde Deneb u sazvezdju Labud.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

15. septembar 2021.

Tragovi ciklona na planeti Zemlji

Kredit za sliku & autorska prava: National Hurricane Center, NOAA, NASA; Obrada: Nilfanion (via Wikipedia)

Objasnjenje slike: Gde nestaju cikloni? Poznati kao uragani na Atlantskom okeanu i tajfuni u Pacifiku, karta prikazuje putanju svih velikih oluja od 1985. do 2005. godine. Karta graficki prikazuje da se cikloni obicno javljaju iznad vode, sto ima smisla jer im isparavanje tople vode daje energiju. Karta takodje pokazuje da cikloni nikada ne prelaze - i retko se priblizavaju ekvatoru Zemlje, posto Coriolisov efekat tamo ide do nule, a ciklonima je potrebna Coriolisova sila za cirkulaciju. Koriolisova sila takodje dovodi do luka ciklonskih staza udaljenih od ekvatora. Iako dugorocni trendovi ostaju tema istrazivanja, dokazi ukazuju na to da su uragani u posljednjih 30 godina u proseku postali snazniji u sjevernom Atlantiku, a predvidja se da ce njihova moc nastaviti da raste.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

14. septembar 2021.

Mars panorama 360 stepeni sa Curiositiy

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, JPL-Caltech, MSSS; Obrada & licenca: Elisabetta Bonora & Marco Faccin (aliveuniverse.today)

Objasnjenje slike: Kojim putem prema planini Sharp? Pocetkom septembra, robotski rover Curiosity je nastavio uspon uz centralni vrh kratera Gale, trazeci vise tragova o drevnoj vodi i dalje dokaze da je Mars nekada mogao biti u stanju da podrzi zivot. Ovog nedavnog marsovog jutra, pre istrazivackog busenja, rotirajuci rover je napravio ovu panoramu od 360 stepeni, delimicno kako bi pomogao Curiosityjevom ljudskom timu da zacrta moguce buduce rute. Na horizontalno komprimiranoj prikazanoj slici je snimljen neverovatan prizor preko Marsa, upotpunjen slojevitim brdima, crvenim kamenitim tlom, sivim plutajucim peskom i prasnjavom atmosferom. Brdo odmah levo od centra je nazvano Maria Gordon Notch u cast poznatog skotskog geologa. Trenutni plan je da Curiosity pridje, prouci i prodje desno od Gordon Notcha na svom istrazivackom putovanju.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

13. septembar 2021.

Reflektirano nocno nebo

Kredit za sliku & autorska prava: Egon Filter

Objasnjenje slike: Sta je to u ogledalu? Na slici tamnog juznog neba, tri najsjajnije galaksije noci je relativno lako identifikovati. Polazeci sa leve strane, ovo su Mali Magelanov oblak (SMC), Veliki Magelanov oblak (LMC) i deo centralnog pojasa nase galaksije Mlecni put. Sve tri se takodje vide kako se reflektuju u plitkom bazenu vode. Ali sta se vidi u ogledalu kako postavlja razigrani astrofotograf? Oblaci prasine u blizini centra naseg Mlecnog puta - i planeta Jupiter. Kompozit je pazljivo planiran i sastavljen od slika snimljenih istom kamerom na istoj lokaciji i tokom iste noci sredinom 2019. u Mostardasu, juzni Brazil. Slika je osvojila prvo mesto u odeljku Povezivanje sa mrakom na takmicenju Medjunarodne asocijacije tamnog neba „Uhvati mrak“ za 2021. godinu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

12. septembar 2021.

Spiralna aurora iznad Islanda

Kredit za sliku & autorska prava: Davide Necchi

Objasnjenje slike: Sta nastaje ovde na nebu? Polarna svetlost! Snimljena krajem proslog meseca, ona je Islandjanima upala u oci, jer je bila tako svetla i tako brzo se menjala. Polarna svetlost je nastala zbog Suncane oluje pri kojoj su energetski delici izbaceni sa Sunca i nekoliko dana kasnije su kroz jedan procep usli u zastitnu Zemljinu magnetosferu. Prepoznatljiva je spiralna mustra, ali kreativne osobe mogu u kompleksnom svetlucanju atmosferske pojave da prepoznaju puno svakodnevnih oblika. U prvom planu slike se nalazi reka Ölfusá, a iza osvetljenih lampi je most u Selfossu. Malo iznad niskih oblaka je skoro pun Mesec. Aktivnost Sunca i polarna svetlost na Zemlji koja nastaje zbog toga, polako se smanjuju, jer je faza Sunceve maksimalne aktivnosti na njegovoj povrsini prosla i sada se priblizava mirniji period u njegovom jedanaestogodisnjem ciklusu. Astronomi vec cekaju da posmatraju Sunce u njegovom minimumu, sto znaci, da li ce ono za vreme te faze biti tako neobicno mirno, kao prosli put, kada se mesecima nisu videle prepoznatljive Sunceve pege ili neke drugi aktivni fenomeni na Suncu.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

11. septembar 2021.

Saturn nocu

Kredit za sliku & autorska prava: NASA, JPL-Caltech, Space Science Institute, Mindaugas Macijauskas

Objasnjenje slike: Jos uvek svetao na nocnom nebu planete Zemlje, dobro vidljiv teleskopski pogled na Saturn i njegove prelepe prstenove. Ovu sliku Saturnovog vitkog polumeseca osuncanog nocnom senkom bacenom duz sirokog i sloћenog prstenastog sistema, je snimio svemirski brod Kasini. Robotska svemirska letelica sa planete Zemlje, je fotografisala Saturn pre nego sto je 15. septembra 2017. usmereno zaronila u atmosferu gasnog giganta. Ovaj velicanstven mozaik se sastoji od snimaka koje je Kasinijeva sirokougaona kamera snimila samo dve dana pre svog velikog zavrsnog pada.

Astronomska slika dana

Otkrij kosmos! Svakodnevna slika o astronomiji i astronautici sa kratkim objasnjenjem astronoma.

10. septembar 2021.

Rozetina kometa na vidiku

Kredit za sliku & autorska prava: Rolando Ligustri (CARA Project, CAST)

Objasnjenje slike: Slaba kometa Curjumov-Gerasimenko (67P) leti ispred pozadinskih zvezda u sazvezdju Bika, pa cak i slabijih udaljenih galaksija na ovoj teleskopskoj slici od 7. septembra. Pre oko 5 godina, nakon zavrsetka istorijske misije Rosetta se skrasila na kometi. Nakon sto je odlutala izvan Jupiterove orbite, Curjumov-Gerasimenko se sada vraca na svojoj 6,4-godisnjoj periodicnoj orbiti ka svom sledecem periheliju ili najvecem priblizavanju Suncu, 2. novembra, gde ce se naci na udaljenosti od 0,42 astronomskih jedinica. Sa teleskopom ce biti vidljiva i u najsvetlijem trenutku, za koji se predvidja da ce biti krajem novembra i decembra. Rozetina kometa je 7. septembra bila udaljena oko 0,65 astronomskih jedinica ili oko 5,4 svetlosnih minuta od nase planete.